Cilj reforme gimnazijskog obrazovanja, čiji plan je upravo završen, je povećanje broja gimnazijalaca, odnosno da oni čine 40 odsto svih srednjoškolaca.
Sada je to oko 22 odsto, izjavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević.
Pročitajte i Brnabić: “Nisu svi nastavnici isto dobri, plate po učinku”
Šarčević je u intervjuu za “Večernje novosti” govorio o detaljima tog plana koji predviđa i Strategija obrazovanja 2016/2020., navodeći da će gimnazije u Srbiji imati opšti, prirodni i društveni smer, ali u prvoj godini program će biti jedinstven i učenici će moći da biraju jedan od pet izbornih paketa – biznis i ekonomiju, pravo i globalne politike, ekologiju, sport i zdravlje i umetnost.
Kako je rekao, bazični predmeti biće obavezni za sve, a zavisiće od smerova, kao i da će postojati posebni programi za nadarene za matematiku, fiziku, informatiku i jezike.
“Biznis i ekonomija usmeravaće ih ka studijama iz te oblasti, što je i najčešći izbor srednjoškolaca. Pravo i globalne politike hit su u svetu, na međunarodnoj maturi, jer se uče politička geografija, sociologija, geostrategija, politička ekonomija i daju veliku mogućnost rada kroz projekte i međupredmetno povezivanje sadržaja”, rekao je Šarčević.
On je dodao da će umetnički paket imati akcenat na vizuelnim umetnostima i drami, jer je muzički koncept razvijen kroz mrežu osnovnih i srednjih muzičkih škola.
“Ekološki koncept može da ima i društveni i prirodni pristup – od biologije, fizike, hemije do pravnog i ekonomskog okvira. Sport i zdravlje predviđeni su za gimnazijalce koji žele da studiraju medicinsku grupaciju fakulteta, fizičko vaspitanje ili sportsku medicinu”, rekao je Šarčević.
Prema njegovim rečima, u trećem i četvrtom razredu postojaće obaveznost izbornih predmeta, a odnos opšte obrazovnih i izbornih predmeta biće srazmerno sinhronizovan prema nedeljnoj opterećenosti učenika.
Kako je objasnio, ova promena gimnazijskog obrazovanja potrebna je jer deca i dalje uče po modelu iz 60-ih godina 20. veka.
“Deca i dalje uče po modelu po kome se učilo i 60-ih godina prošlog veka. U međuvremenu smo imali “šuvaricu”, pa kada je ukinuta vratili smo se na stari model. Potreban nam je moderniji pristup, a poslednji korak reformisane gimnazije biće nacionalna matura, koja će zameniti prijemne ispite na fakultetima”, rekao je Šarčević.
Ministar je rekao da ne očekuje da će biti tehnoloških viškova zbog ovih promena, navodeći da će dobar deo profesora iz ekonomskih ili medicinskih škola, koje će imati smanjenje kvota, moći da predaju u gimnazijama.
Izvor: Tanjug
