Da pevam neću kao cirkuzanti,
Uzalud himne sričem o lepoti,
Ne želim biti na tu temu stoti…
Al’ srce nije nalik beloj santi!
Žongliram ljubav i pimpujem sate,
Čekam na Tebe ko Jesenjin zoru,
I u tom lomu, bolu, plača horu…
Tek sanjam tvoje korake da svrate!
Žeznem i čeznem praskozorja trista,
A Ti kroz vreme nepojmljivo ista:
Ta gracioznost, pa kretanje, zanos,
Izdvajaju te od zemaljskih ljudi,
A ja ko klovn što se svemu čudi,
Čekajući te puštam dušu na nos!
