24. Maja 2019. | 19:14
Početna / Strip / Sat — slike i časovi Velikog rata…

Sat — slike i časovi Velikog rata…

  …Turneja obrazovno–umetničke  izložbe

 

  „Sat — slike i časovi Velikog rata“ — Valјevo otvara izložbu o srpskim junacima

   Turneja obrazovno–umetničke izložbe „Sat — slike i časovi Velikog rata“, nastale na osnovu nagrađenog grafičkog romana „Sat“, počinje na prostoru nekadašnje Valјevske bolnice 1914. i 1915, u Kulturnom centru Valјeva, u četvrtak 28. februara u 18 časova.

   Izložba „Sat — slike i časovi Velikog rata“, praćena predavanjima i promocijama, uz učešće umetnika i stručnjaka, održavaće se nadalјe u kulturnim centrima, obrazovnim ustanovama, na festivalima i sajmovima, u državnim ustanovama, u Srbiji i inostranstvu.

   O grafičkom romanu
„Sat“ priča istinitu sudbinu srpskog vojnika Radomira Lazarevića i njegove porodice iz Roćevića kod Kralјeva u Velikom ratu. Radomir je kao vojnik Srpske kralјevske vojske 1915. godine prešao snežnu Albaniju a potom i Sredozemno more. Nije dočekao da barem još jednom vidi Porodicu, Zavičaj i Otadžbinu.
„Sat“ je svedočanstvo o lјubavi, vernosti, hrabrosti i požrtvovanosti srpskih junaka i njihovih porodica, o brizi i posvećenosti francuskih vojnih i medicinskih radnika, ali i odanosti tuniskog naroda tokom Prvog svetskog rata i sve do danas. U pitanju je univerzalna priča o malim lјudima u velikim istorijskim događajima.
*
Poduhvat je umetnički stvaran od 2015. do 2018. godine. Scenario je po porodičnom predanju Lazarevića je napisao Dragan Lazarević — de Lazare. Prvu režijsku postavku je uradio Zoran Tucić, a stvaralački su u prvoj fazi doprineli i likovni umetnici Vladimir Krstić – Laci i Siniša Radović. Finalnih četiri stotine crteža je uradio Vujadin Radovanović, dok je strip obojio Rade Tovladijac.
Grafički roman je u izvornom obliku objavlјen u izdanju „Pčelica izdavaštva“ iz Čačka, u oktobru 2018. kao album–monografija velikog formata, na kvalitetnoj hartiji, tvrdog uveza. Osim stripa, monografija ima i ilustrovani istorijsko–obrazovni dodatak na 16 velikih strana (oko 50 autorskih kartica) sa tekstovima o istoriji Prvog svetskog rata, današnjoj obnovi srpskih vojničkih grobalјa u Africi, ali i pregledom sto godina stripova na temu Velikog rata po istraživanjima Zorana Stefanovića. Knjiga je pravlјena kao opšteobrazovno sredstvo a trenutno je u proceduri za pomoćno nastavno sredstvo za istoriju u 8. razredu osnovne škole i u srednjim školama Srbije.
Ovo izdanje je ovenčano Nagradom 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga za strip 2018. godine. Uz to, na rang listi magazina NIN, knjiga je zauzela prvo mesto najznačajnijih događaja u stripu Srbije u 2018. godini, praćena drugim stripovima o Prvom svetskom ratu: edicijom „Linije fronta“ i zbirkom Do pakla i nazad.
Takođe je povodom stote godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu ovaj grafički roman objavlјen kao sveska na roto–hartiji i poklonjen čitaocima 12. novembra 2018. u listu Večernje novosti u 120.000 primeraka.
Time je „Sat“ postao najtiražniji i najčitaniji srpski strip poslednjih 40 godina.
*
Na osnovu odziva i zahteva publike sa dosadašnjih predstavlјanja, naročito prosvetnih i kulturnih radnika, nastala je povodom „Sata“ putujuća izložba sa pratećim programima gde se predstavlјa i faktografija Prvog svetskog rata, sećanje o ratu sačuvano u istoriji umetnosti, kao i potreba za očuvanjem spomen obeležja vojnika i civila, žrtava rata koji je sa razlogom nazvan Veliki.

   Reč stručnjaka o „Satu“
ZORAN MILEKIĆ, PROFESOR ISTORIJE, ČAČAK: „Strip kao umetnička forma ima u sebi zaista zrno genijalnosti. Ispričati priču kroz niz slika a sa minimalnom količinom reči, a koja je ipak u stanju da na čitaoca „gledača“ ostavi tako jak utisak, zaista je fenomen. (…) No, ono što je istoričara zanimalo čitajući „Sat“ to je istorijska tačnost podataka. Umetničko viđenje gigantskog sukoba koji se zvao Veliki rat, kao i učešća Srba u njemu, jedna je strana medalјe. Druga su činjenice kojima se barata i koje se ne bi smele previše žrtvovati umetničkoj slobodi kad se obrađuje jedna važna tema i to na ovaj način. Tim više što je strip namenjen mladim naraštajima koji nemaju previše znanja o svojoj prošlosti. Ili ih imaju, ali na netačan i iskrivlјen način, što je još poraznije. Ovaj strip je pokazao, po mom dubokom uverenju, da se uspešno mogu kombinovati umetnički talenat, i pisca i ilustratorâ, sa onim što su neophodne istorijske činjenice.“
VASA PAVKOVIĆ, PISAC, BEOGRAD: „Scenario stripa „Sat“ jasno i upečatlјivo prati neke od najvažnijih momenata iz sudbine ratnika Radomira i sudbine njegove porodice. Crtež je majstorski stilizovan, ubedlјiv i kolorom dodatno oplemenjen. Strip „Sat“ svakako spada u najlepše primere srpskog stripa koji se bavi Velikim ratom, a verujem da je pogodan i za savremenu školsku lektiru.“
PROF. DR MILOŠ KOVIĆ, ISTORIČAR, BEOGRAD: „Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata upravo nas je srpski strip iznenadio kvalitetom i količinom produkcije posvećene ovoj temi. I, što je najvažnije, iskrenošću i svežinom izraza. To ponajbolјe potvrđuje strip „Sat“ scenariste Dragana Lazarevića i crtača Vujadina Radovanovića. Klјučne vrednosti ovog stripa nisu samo u superiornom crtežu i književnom pripovedanju. U njemu je, pre svega, reč o lјubavi prema porodici i otadžbini. Glavni junaci za porodicu su vezani neraskidivim nitima, koje premošćuju prostor i vreme. Porodica i potomstvo pobeđuju ograničenost čovekove pojedinačne, tragične egzistencije. Posebno je važan kontinuitet između generacija, oličen u sećanju na pradedinu žrtvu, opredmećen u satu koji se u porodici čuva. Rodolјublјe se, u ovom stripu, zasniva na lјubavi prema svojoj zemlјi i nema ni trunku isklјučivosti prema bilo kome. Zbog svega rečenog potrebno je da se razmisli o upotrebi ovog stripa kao nastavnog materijala u našim školama. On to zaslužuje, zbog dobrih poruka koje nosi i zbog svoje umetničke vrednosti. Potpisnik ovih redova ga najtoplije preporučuje, kako čitaocima doslovno svih uzrasta, tako i našim školama.“
SLOBODAN IVKOV, ISTORIČAR PRIMENјENE UMETNOSTI, BEOGRAD: „Učešće Srbije i Srba u Prvom svetskom ratu je kroz stripove začuđujuće retko korišćeno u srpskoj likovnoj naraciji. Pred nama sada imamo nešto sasvim drugačije! I u formalnom i u suštinskom vidu. „Sat“ je produkciono najobimnija crtano–pisana priča ikada ovde nastala na temu Srbije u Prvom svetskom ratu. Nema spora o tome da je reč o ratu, no ne radi se o nekom neposrednom sukobu, a ponajmanje o stavlјanju na stranu samo jedne od strana u borbama. Svi su žrtve, protivnici skoro da i nisu prikazivani, a delo govori o sumornim i po porodice dugotrajnim posledicama, koje se prenose i traju vekovima. S obzirom na prethodna, malobrojna srpska stripska dela posvećena Prvom svetskom ratu, „Sat“ poseduje i ogroman pedagoški potencijal.“

Autori stripa i izložbe
Scenario:Dragan Lazarević — de Lazare
Likovni umetnici: Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac, Zoran Tucić i Vladimir Krstić — Laci
Grafičko oblikovanje: Dragan Lazarević i Rade Tovladijac
Tekstovi: Dragan Lazarević, Zoran Stefanović,
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd, Vikipedija, slobodna enciklopedija i Međunarodna kulturna mreža „Projekat Rastko“
Koncept izložbe i kataloga: Zoran Stefanović

Press: USUS

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.