Satirična priča Zoran Doderović

PILOT

Ja sam pilot. Samouk. Trčim po po­ljančetu raširenih ruku i brundam brm… brm… brm… auuuuuu, dok po­lećem. Zamišljam kako iz ptičje per­spektive posmatram zemlju. Uživam u njenim le­potama. U malim ljudima, ma­lim kuća­ma, malim kravama, malim pu­te­vima između ljudi. Uživam u letenju bez mo­tora, bez letačke dozvole. Nije mi pot­reban aerodrom. Mogu da uz­letim i sletim iz svog kreveta. Spo­so­ban sam za velika dela. Snagom svog sna sam to i dokazao. Već sutra bih mogao, ako to neko od mene traži, da počnem da obučavam klasu mladih pilota. Ne­dostatak aviona samo na po­čet­ku mo­že izgledati kao problem. Gospodo, sve u našoj glavi. Moramo verovati da le­timo. Dosta smo tapkali u mestu. Naša snaga je u nama sa­mim. Za početak su i raširene ruke dovoljne. I san koji će nas odvesti na neku egzotičnu destinaciju. Bez sna se nikud ne ide. Jedino tako čovek pos­taje pilot.

Zoran Doderović