Dok Mjesec svojim
Kaloričnim željama gazi
Moje kapke,
Od oronulih iluzija
Nastojim sagraditi dom topli.
U noći punog Mjeseca
Brišu se sjećanja,
Sadi amnezija,
Laganim koracima
Zavodi nova dijagnoza,
Pa sve ispočetka.
Spava svaka pora,
I dah za tren svaki
Zaleđen je.
Samo mi blesavi,
Nagi sanjarimo,
Kako dušu otvaramo,
Zarad par dobro znanih laži
Umotanih u suštinu.
Ti ni noćas nećeš naslutiti
Nijansu moje čežnje,
Niti miris mog nadanja.
Noćas
Nevin držat ćeš nož,
Al’ ne krivim tebe za
Tragove moje krvi po
Tvom jastuku.
Snivaj snove pravednog,
U sobama čekanja,
Snivaj, kao da se tebe
Ovo ništa ne tiče…
Dozivaj davne želje
I navike egzotične,
Tebe se moja parnica
Uistinu ionako ne tiče!
