Ti zaš da smo isti
hajde digni tu glavu
i nasmeši se
jer u tom osmehu
zatreperi hiljade zvezda
moj izgubljeni brate
što lutaš Zemljom
tražeći sreću
a sreća si ti
i tražiš dom
po pustinjama
urbanog sveta
a tvoj dom je tamo
gde dišeš stihovima
priznaj da smo isti
ni otadžbine
ni gospodara
jedini prijatelj nam je Bog
koji nas nije ostavio
i ti i ja smo
napušteni od ljudi
niko nas neće
a svi nas žale
i zgražavaju se nad onim
što mislimo
i jesmo
slušaj prijatelju
isti smo mi
ja skitnica
smrdljiv i pijan
ti pesnik
prezren i tužan
a sreća je svuda oko tebe
samo je zgrabi
pogledaj me
uvek sam nasmejan
iako se valjam
u sopstvenom strahu
osmehni se
biće ti lakše
dok tražiš ljubav
u grobnom mraku!
