Život je slagalica kojoj uvek nedostaje bar jedan deo da bi bila kompletno složena.
Z. Todorović
Slagala me je. Polako, komad po komad. Trajalo je dugo, bilo je zaista puno segmenata. Uložila je jako puno truda, činilo se kao da joj je zaista stalo. I verujem da jeste.
Pa, nije svaka osoba savršena, to je jasno. Ni mi, ni one. Niko. Ali, svaka osoba može da vodi računa o tome bar da uskladi izgovoreno i zamišljeno. Ako je već rešila da kaže. Taj nesklad misli i reči često nazivaju neistinom.
Okrenula je glavu, osmeh. Duga, zaboravljena kosa krenula je za pokretom. Kada sam je ponovo ugledao – plakala je. I jela. Mrljavio sam neki sladoled, čini mi se ni jednu kuglu rastopljenu da nisam primio u sebe, dok je ona sa apetitom, uz suze, smazala dvesta grama forneta. Valjda je bila gladna. Činilo mi se u tom trenutku da je baš ona poslednji, nedostajući deo slagalice.
Kada se slagalica potpuno složi, tu je kraj. Mada, gde je kraj, tu se obično negde nalazi i početak. Da li se u prodavnici nalazi samo jedna slagalica?
Bila je jedan od nedostajućih delova slagalice. A onda je pojela fornete i otišla.
