24. Novembra 2017. | 11:55
Početna / Strip / Slavni osviti naše istorije – ‘Sloveni’ (2)

Slavni osviti naše istorije – ‘Sloveni’ (2)

 

Foto: Mišo Koprivica

Jedno od bitnih izdanja domaćeg stripa iz 90-ih godina prošlog veka kome tada blagovremeno posvetih pažnju  jeste ostvarenje “Sloveni” u originalnom izdanju iz 1998. (Leksikon), a kasnije (Neven, 2008.) se pojavila i verzija pod nazivom Serbi (1 i 2 – ovde se bavimo prvim albumom). Ovo je plod tima u kome je scenarista Zlatko Popović-Šumanović a za grafičku stranu su zaduženi Vojislav Vasiljević i Askanio Popović. Tematika naše bliže i dalje prošlosti nije zapostavljena u našem stripovskom stvaralaštvu (setimo se npr. čuvenih radova Dj. Lobačeva, baziranih na našoj epskoj tradiciji!) ali ovo mi beše jedna od ređih prilika da se razonodim pričom koja seže praktično u osvit stupanja Slovena na neku konkretnu istorijsku scenu – svojevrsno komično-parodijsko,  ali lucidno, viđenje dogodovština iz nekih takvih prilika predstavlja  npr. poznati  strip Dikan.

Foto: Mišo Koprivica

Bilo je prijatno pratiti priču sa ukusom drevnosti sa po malo motiva mitološke tradicije, u nekom šumsko-rustikalnom ambijentu, sa crtežom izvednim neusiljenim realističnim potezom, tu i tamo sa solidnim senčenjem i tušem (donekle obojeno, a priređeno za

Foto: Mišo Koprivica

štampu u crno-belom izdanju), mada sam ubrzo našao razloge i za nekoliko primedaba, ugl. u vidu izvesnih anahronizama: izbor ličnih imena, već tada, pod hrišćanskim i grčkovizantijskim uticajem za neke od protagonista – Sava i Jelena, scena guslanja koja podseća na mnogo kasnije razvijenu epsku tradiciju kod nas (sa stihom u kome se pominje reč hajduk! Inače, istina je da  i stari Sloveni spadaju u faktore kojima se ozbiljno pripisuje mogućnost ranog usvajanja/ razvijanja neke upotrebe izvesnih žičanih instrumenata, tipa laute…)  Replike junaka su ponuđene zajedno sa narativnim zapisima uz sliku (dakle bez tipičnih oblačića), sa prilično aljkavom interpunkcijom ako ćemo baš obratiti pažnju, inače bi imalo draži pripovedanja u nekom maniru tipa Princa Valijanta, na primer.

Foto: Mišo Koprivica

No, sad je red da još malo pohvalimo ovo delo! Uostalom, kao da i druga ostvarenja (realističkog tipa, bez fantastike) uz koja smo rasli i razvijali se ne sadrže po neke proizvoljnosti i neuverljivosti, pa naivnosti i preterivanja u prikazima kako se glavni junak izvuče, ili kako je takoreći svemogući revolveraš… Priča sadrži lep prikaz kako se uz hrabrost i odlučnost nadovezuju domišljatost i lukavstvo – junak Sava namami Avare u klanac gde upadaju u zamku, a kad posle neke ratnike zarobi, odvodi ih svezane jednog za drugog iznad jedne litice i služi se njima kao taocima – predmetom ucene u pregovorima, jer ako samo jedan bude poteran da kroči iznad provalije . . . !!       Naravno, ne može sve ove  podvige sasvim sam da izvede, pa mu se tu našao i verni drug iz drugog sela, Rade, pa konji i sokolovi… Od bitnih likova, pojavljuje se i Savin deda kao mudra starina, a tu je i lepa i visprena Jelena. Hm, Jelena… devojka sa kojom je Sava još pri prvom susretu uzajamno prepoznao ono nešto na prvi pogled, kako to često biva, samo što treba da protekne još dosta vremena, a na žalost i krvi  dok se stvari ne srede i ne preduzmu nešto u pogledu zajedničkog života – kasnije ga je lepo ponegovala u šumi kad je u jednom trenutku bio izbačen iz stroja. I opet… malo nejasna svrha prikaza stradanja sela i seljana tokom ovog malog bolovanja našeg heroja, a da se posle ne najavljuje priprema nove akcije odmazde, odnosno odagnavanja mrskog neprijatelja. No, i to je samo jedna istorijska epizoda  (i kraj prvog albuma) a u tom krugu rađanja, umiranja i povezivanja ljudi, kad se stvari slegnu a srca ponovo zaigraju, vidi se da može da nastupi trenutak za još jednu veselu gozbu…

Pozitivno i vredni pažnje deluju i kraći prilozi okolo stripa u vidu plasiranja teme tipa Kako i kada ste učinili neko dobro delo? i tekst pesme “Otadžbina” Đure Jakšića, na zadnjoj korici albuma.

Share on FacebookNovakujem

O autoru: Mišo Koprivica

Mišo Koprivica

Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.