Neka mudra žena, putujući kroz planinu, nađe u jednom potoku dragi kamen. Sutradan srete putnika koji beše gladan, te mudra žena otvori torbu da mu da nešto da pojede. On ugleda dragi kamen, očara se njime i zatraži od mudre žene da mu ga da. Mudra žena to učini bez premišljanja.
Putnik pođe dalje, sav radostan zbog svoje dobre sreće. Znao je da kamen dovoljno vredi da ga učini bogatim.
Ali, posle nekoliko dana, vrati se on nazad i potraži mudru ženu. Kad je nađe, dade joj kamen i reče:
– Razmišljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vredan, ali ti ga vraćam u nadi da ću od tebe dobiti nešto što je mnogo, mnogo vrednije. Ako možeš, daj mi to što imaš u sebi, a što ti je omogućilo da mi sa takvom lakoćom daš ovaj skupoceni kamen.
Slobino zanimljivo ćoše: Mudra žena
