Već smo uvideli da je serijal „Dnevnik šonjavka“, onlajn i štampani bestseler Džefa Kinija, vrlo zanimljiv spoj stripa i klasične knjige, te može biti poslastica za čitaoce raznih kategorija… Ovo delo na manje ili više otvoren način favorizuje ljubav prema stripu, pa se tako može zapaziti da i junaci ove pripovesti povremeno konzumiraju stripove, kao nešto što je, hm… još uvek uobičajeno, a oprobavaju se i sopstvenim kreacijama, u okviru nekih svojih sekcija, radeći za školske časopis,. ili u okviru nekog lokalnog aktivizma i propagande i dr. (Još uvek to ne bi imalo neku dimenziju metastripa) To su često samo simpatićni pokušaji, ilustracije svedene na 2-3 kadra (ili pak samo jedan), ali dobijamo interesantno motivisane kreacije i iznošenje stavova (ponekad objavljene i i u vidu cenzurisane prerade!) Naš junak, Greg Hefli, pokazuje se kao relativno talentovan, barem koliko priliči njegovom uzrastu, a predstavlja i radove svojih drugova – sa različitim stavovima prema tome, a posebno ga je nervirala neslavna saradnja sa Rolijem na serijalu „Kuku, majko!“ (Zoo-Wee-Mama!) sa ne baš privlačnim (ili neubedljivim) tragikomičnim situacijama! Ipak, lično bih istakao jedan Rolijev pokušaj u vidu stripa „Ned Salveta“ – jedan kadar, u kome imenovanog, hm… stvora, susedi za stolom zamole (logično) da obriše neku tečnost sa stola, a on upita: „A zašto baš ja?“
Posebna priča je novinski strip „Mali Slatkica“ (Li’l Cutie) koji Gregorija takođe nervira, ali veli da ga prati iz radoznalosti – u pitanju je opet situacija u jednom kadru u kojem imenovani lik (jedino njemu se vidi lice) zapitkuje roditelje (ugl. oca) o raznim stvarima… Ideja je i potekla od iskustva autora sa odrastanjem njegovog sina, koji će kasnije (avaj!) i preuzeti tuš i pero u kreiranju novih zgoda Malog Slatkice! Sad, može biti banalno, i detinje simpatično ili ne, ali istakao bih npr. situacije u kojima ovaj klinac pita oca „Zar kiša nije samo božji znoj?“ ili (dirljivije) !Ako pojeden ovaj (mali) grašak, hoće li se njegovi mama i tata rastužiti?“
