Kroz niti razvlači žicu
Strunu nežne ljubavi
Kao usamljenu pticu na grani
Violinskim ključem osećam
Da me strunom mami da zanemim
U pokretu ruke maestralno vičan
Ubojitog pokreta savršene strasti
Sva lepota njegovog sviranja spaja
Samo mali tren nebeskog raja
Žicama je osvojio život i publiku
Rodio se sam u zabačenom svetu
Talentovan samo da preživi
Dok se vraća na uličnom kornetu
Sladoleda kupljenog sa jagodama
Častio sam ga iskreno iz srca
Dok je muzika osvajala publiku
Zagledani u lepotu violiniste.
