Ljudi koji isuviše razviju kritičara u sebi a nedovoljno afirmatora
Pre ili kasnije upadaju u zamku vlastite zajedljivosti, često vrlo otrovne
Da naviknu svoj um na traženje grešaka a ne rešenja
Preterano zaokupljeni problemom a premalo izlazom iz svega toga, da im sve postaje problem, da žive problem, i kada ga nema
Stalno to nešto proživljavaju ili u sebi, ili prema drugome, da ne umeju da nađu oduška, bar sat-dva dnevno, da se opuste, rasterete
Već moraju ili sebi da nameću teret ili da to nešto svaljuju na svet oko sebe
Nisu shvatili mnogo šta za šta misle da to već imaju u malom prstu
A to su mnoga stanja koja nisu osvestili u sebi
Kada se regenerišu, prodišu, osveste, očiste
Već ili izjedaju sebe preteranim nematanjem krivice ili je večito na udaru neko drugi, na koga sve to prenose
Nema mira, nema spokoja
Samo problemi
Kritičar je potreban do određene mere, kao neko ko čita situaciju
Ali kada se sve svede na kritiku, to je naporno i za okolinu a i za onoga ko je stalno u onome
– Ne valja ovo, ne valja ono… –
Takvim ljudima je teško objasniti mnogo šta
Ne samo zato što misle da sve znaju već i zato što ne umeju da uživaju u stvarima kakve jesu
Za njih je sve nekakva izdaja ideala
Zato što robuju izmišljenom svetu u svojoj glavi i ne mogu da se prepuste onom oko njih
Tu osećanja posebno stradaju
Zato što žive u svetu koji ne postoji a onaj koji postoji preziru
Umesto da bar nešto afirmišu, oni ruše
Da mnogo više sruše nego što sagrade
Zato što kritičar ne dopušta pravoj prirodi da se izrazi
On je nalik kočnici koja uprkos jakom motoru i kvalitetnom gorivu
Ne dopušta automobilu da se pokrene
Non stop se koči
I pre nego što se krenulo ili negde stiglo
Tako je i sa isuviše kritičnom ličnošću
Koja, vremenom, postaje toliko nepodnošljiva
Da koliko god da je u pravu za nešto
Sama emocija koja govori iz nje
Toliko je opterećujuća
Da nemaš snage više da ih slušaš
Oni su možda za nešto u pravu
Ali nisu svesni unutrašnje istine i lepote
Koja kada se nađe i oživi
Preobražava sve ono spolja
Mržnja samo raspiruje vatru
A ljubav gasi sve požare
Ko to na vreme ne shvati
Prvi sagori a da toga nije ni svestan
Zato afirmacija i kritika treba da idu zajedno
Ruku pod ruku
