16. Septembra 2019. | 08:27
Početna / Mesečina / Stefan Simić: ***

Stefan Simić: ***

Da li je neko rekao ptici da ne zna da peva
A i da joj kaže, briga je, ona peva, njena priroda je da peva
I pevaće, ma šta joj govorili

Da li je neko ribi rekao da ne zna da pliva
A i da joj kaže, briga je, ona pliva, njena priroda je u vodi
I plivaće, ma šta joj govorili

Da li je neko rekao mački da ne zna da uživa
A i da joj kaže, briga je, ona uživa, prede, igra se
I nema te sile da je odgovoriš od toga
A i ako pokušaš, pokazaće ti svoje, mrrr

Da li je neko rekao psu da ne zna da laje
A i da mu kaže, briga ga, on će nastaviti da laje
To mu je u prirodi, i voli da laje, često i od sreće, av, av
Ako mu to zabraniš, lajaće i na tebe, rrr

Da li je neko rekao detetu da ne zna da se igra
A i da mu kaže, briga ga, ono ima svoju igru
To mu je u prirodi, i voli da se igra, i treba da se igra
Umesto što mu smetaš, bolje mu se pridruži

I čoveku je sve to dato
I da peva, kao ptica, kada mu se peva
I da pliva, kao riba, kada mu se pliva
I da uživa kao mačka, kada mu se uživa
I da laje kao pas, kada mu se laje
I da se igra kao dete, kada mu se igra

Ali su ga ubedili da ništa od toga ne zna, da za to nije sposoban
Ili da za to još nije vreme
I da još mora da uči, završi neke velike škole da bi to mogao da radi
I čitav život mu prođe u čekanju da živi
Da na kraju odustane, digne ruke i kaže –
Nije to za mene, nemam ja za to dara… –

I niti je pevao, niti je plivao, niti je uživao, niti je lajao, niti se igrao
Nije ništa
Samo je stegnuto i smrtno ozbiljan
Radio ono što je mislio da mu je dozvoljeno
A sve mu je bilo dozvoljeno, samo što to nije imao ko da mu kaže
A odavno je ugušio svoj unutrašnji glas da ga vodi

Zato treba pratiti svoju prirodu
Želje, strasti, intuiciju,
Prepuštati im se
Osluškivati ih i oslobađati
A ne zavedeni nekakvim suludim kriterijumima odustajati od ljubavi prema nečemu

Nevažno da li si najbolji u tome, ni najmanje
Važno je da se igraš, uživaš
Osećaš kako to protiče i pulsira kroz tebe
Kao neprekidni hod slobode koji ništa ne može da prekine

A to da li se sviđa nekome ili ne
Ko je uopšte taj neko kome treba da se svidi
Briga te
Treba to raditi pre svega zbog sebe
Da se oslobodi sve ono što već dugo stoji
I čeka da se pokrene

A ne da se ponavljaju uvek iste priče
Kako je nemoguće

Ništa nije nemoguće
Pod uslovom da čovek ne odustane
I zahvalno uživa u svemu što mu je dato
A pre svega u životu
I što je živ
Što diše
Što postoji

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Stefan Simić

Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.