Jedno je biti sam
Sam sa drugima
U beskrajnim redovima života, okružen ljudima
Kada imaš gde da se sakriješ
Gde se uvek nešto dešava, neko dolazi, odlazi
I sve što postoji, postoji da bi ublažilo samoću
A drugo je biti najsamlje sam
Kao da nema nikoga na svetu
Kada postojiš samo ti
I ništa da umanji osećaj izdvojenosti
Jedno je biti sam
U nadi da ćeš nekoga da sretneš
Kada gledaš televiziju
Čitaš novine, dopisuješ se, učestvuješ u nečemu
A drugo je kada si sam, van svega
Kao na pustom ostrvu
Otisnut od svega što se dešava
Jedno je biti sam
A govoriti jezikom većine
Misliti njihove misli i pričati njihove priče
A drugo je biti sam
Gde te malo ko razume
Tvoj jezik, život, navike
Jedno je biti sam
U gomili, gde uvek nekoga srećeš
Nekog poznatog
A drugo je biti sam
Kada nema nikoga
Kao u pustinji
Godinama sam živeo tako
Najsamlje sam
U svetu, van sveta
U vremenu, van vremena
Sa ljudima, van ljudi
Tražeći ono duboko najdublje
Što nijedno društvo nije moglo da mi pruži
Ako nešto znam
Znam šta je samoća
Ako nešto znam
Znam šta su lutanja
Onaj beskrajni kilometarski hod
Kada na svom putu imaš samo sebe
Kada se toliko otisneš od svega
Da ti se na trenutke učini da si sam na svetu
Prepušten traženjima da te nose
Tada sam otišao najdalje i shvatio najviše
Što sam se više odaljavao više sam se približavao
Na kraju sam se toliko približio sebi
Da sam u povratku mogao da razumem i druge
Da sam se i njima, polako, vratio
Vraćajući se sebi
Ali morao sam prvo da odem, da bih mogao da se vratim
Da vidim svet iz daleka, lice i naličje
Kako bih živeo u njemu
Samoća je imala smisla
I onaj nemi daleki hod i potraga
Za nečim što je odavno bilo tu
Samo sam morao dovoljno da pobegnem od drugih
Da bih ga otkrio
Da mi ga ne bi uprljali
Da bih bio siguran
Da kada ga jednom nađem
A našao sam ga
Da niko i ništa ne mogu da mi ga oduzmu
