19. Novembra 2019. | 09:10
Početna / Strip / Stripastični Šonjavko (3.deo)

Stripastični Šonjavko (3.deo)

            

lylesmoviefiles.com/2012/08/03
lylesmoviefiles.com/2012/08/03

            Uvideli smo da naš junak Greg Hefli često ispadne krhak i smotan, ali je takođe kreativan i ambiciozan, ume da bude i spadalo… (kreativnost – v. dole sliku kako se “potrudio” da obradi i izda knjigu o Gorili Džefriju, a da ne ispadne plagijat!) On u  svom Dnevniku ponekad vrlo pedantno (i kritički!) opisuje svet svojih drugova, srodniku, nastavnika, i ostalih na koje je u životu upućen – makar sa potencijalnim čitaocima može biti dovoljno otvoren. Moglo bi se zakljućiti da nema neku brojnu ekipu prijatelja, a vrlo značajno mesto (ne uvek po kvalitetu!) u njegovom društvenom životu zauzima, već pomenuti, vršnjak Roli Džeferson (negde se potencira izgovor Rouli, što bi i bilo bliže originalu, prema Rowley). Vrlo brzo se zapažaju bitne razlike između ova dva dečaka, kako po fizionomiji, tako i po karakteru: Roli je jedinac, te njegovi roditelji svakako mogu da mu pruže nešto više nego što je slučaj kod Heflijevih, a često imaju i previše zaštitnički stav prema njemu, smatrajući pri tome (naročito otac) i da Greg ne vrši baš blagotvoran uticaj na njega (istina, Greg pokazuje i težnju da ga iskoristi u nekim prilikama); Roli često deluje nezrelo, i po svojim navikama – sa dosta detinjastih fazona, što Grega posebno izluđuje, a i ne uspeva baš da sakrije kad smisle nešto delikatno, kad nešto zabrljaju, ne bude uvek ni dovoljno bistar, niti istrajan u nekom projektu… Uz sve ove razlike, normalno je, i opšte ljudski, da među njima povremeno nastupe zahlađenja i nesporazumi, ali posle se opet prikažu kao vrsni drugari.

www.bing.com/images/search
www.bing.com/images/search
www.bing.com/images/search
www.bing.com/images/search

U komšiluku, tačnije negde između svoje i Rolijeve kuće, Greg sreće i pomalo nastranog i ekscentričnog Friglija, takođe druga iz razreda, sa karakterističnim kezom. On pominje i dosta drugih vršnjaka (npr. omaleni, egzotični Čirag Gupta, popularni Brajs Anders, uzgredno i štreber Aleks Aruda…), kao i neke starije učenike, kojima ne bismo sad ovde posvećivali previše prostora. Što se tiče devojčica, on normalno prolazi kroz određene zanose prema njima, ali to nema neki izražen dramski karakter, niti je obojeno poseebnim žarom. Kao jednu od simpatija, možemo istaći Holi Hils (plavuša u kadru iz filma), kojoj je najviše pažnje posvećeno u 3. nastavku, a u sledećem se čak bio zagrejao za njenu stariju sestru Heder (izgleda više iz neke sujete), motajući se oko nje dok je bila spasilac na bazenu! No, i taj izbor je posle uglavnom racionalno prevazišao.

        U ovom serijalu značajna su ii porodična okupljanja – prilikom praznika i svečanosti, a i inače; pre nego što zavirimo u svet rođaka, pomenimo da tu figuriraju i komšije (silom prilika se posle odselili…) Snela, koje organizuju polurođendanske zabave za svoja tri sina, očekujući razna izmotavanaj od gostiju, a sve to da bi konkurisali za najsmešniji domaći video! 

        Kad su u pitanju rođaci, saznajemo postepeno da dečaci Heflijevi imaju (od živih predaka…) jednog dedu, po ocu, i babu po majci (oboje neimenovani, i ne spominje se baš eksplicitno da su udovci), jednog pradedu po majci, i prababu sa očeve strane – Gemi, oko koje čemo se malo zadržati. Gemi je svojevrsni matrijarh Heflijevih, a pojavljuje se samo u 5-om delu, Ružna istina, i ne deluje tek tako kao bakica koju treba sažaljevati. Živi sama u staroj porodičnoj kući, i u jednom osvrtu se pominje kad je preminuo njen muž, Čester Hefli. Ona je relativno krepka starica za svojih 95 godina i čini sve da održi neku tradiciju porodičnih okupljanja, da joj pišu pisma, dolaze ritualno na takoreći inicijacijske razgovore kod nje  itd., makar morala da prizove svoje potomke pod raznim izgovorima, npr. pominjući (greškom?) da je dobila veliku premiju na lutriji.

       Zanimljiv je prikaz nekih očekivanih obzira među rođacima…       Prilikom jednog od okupljanja – ovog puta povodom proslave venčanja (četvrtog!) Gregovog strica Gerija, vidi se da Gemi insistira da se prenoći kod nje, pri čemu su svi samci, dakle singl muškarci (i dečaci) raznih generacija strpani u jednu sobu! Iz Gregovog izlaganja se vidi da se većini rođaka u proseku i ne raduje posebno, ne oseća posebnu bliskost, a u mnogim osvrtima se vidi (dete ko dete!) da mu je bitno šta će mu ko pokloniti za Božič, rođendan i dr. Unutar rodbine nisu, naravno, baš svi za primer, ne mogu se svi idealno slagati (vidi se npr. kako se jedna stara tetka uvredila kad su zaboravili da je pozovu za neku prethodnu priliku…) zatim, ovde Gemi oslovljavaju isključivo po imenu i već merkaju neke zanimljive stare stvari koje bi jednog dana mogli naslediti – to je samo uzgred pomenuto, i u celoj ovoj atmosferi se ne sluti da će biti imovinskih sporova, te se svi oni, sa svojim manjim ili većimm nesavršenostima, u situaciji koja ne zrači preterano ponosom i iskrenom toplinom, ipak pojavljuju u jednoj uravnoteženoj sekvenci  (hajde da kažemo i “harmoniji”) , u relativno složnom okupljanju, nakon čega će se mirno razići… (Iskreno, lično mi je bilo dirljivo kad se Greg osvrće na to kako joj je napravio smicalicu podmetnuvši joj da sedne na jastuče koje pušta vetrove, nakon čega je Gemi poslala pismeno izvinjenje, navodeći kako nije više u stanju da u potpunosti kontroliše svoje vremešno telo…)

imageck.com
imageck.com

Ovo pisanije se u nekim prikazima pominje i kao nešto što je prava stvar za one koji vole da čitaju, a možda posebno za one koji čitanju baš i nisu skloni – zaista, premda nije baš “gusto tkanje”, vredi pohvale ako primetimo da se neko i u tom smislu prihvatio knjige. Ovo pitko štivo pisano je bez nepotrebnih ustručavanja kad je u pitanju po neki izraz van književnog jezika, ili pominjanje nekih svakodnevnih organskih potreba… Lako je primetiti da  skoro sve što Gregori iščekuje i osmišljava nekako ispadne naopako, ali recimo da to taman smanjuje neku sladunjavost srećnih ishoda – to bi otprilike i on sam rekao, ali makar pri završetku knjige uglavnom (kažemo, ne uvek) figurira neki umirujući motiv, sa optimizmom.

Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica

          Nećemo zameriti ni zbog sitnijih slabosti i nedoslednosti u prevodu – ovakav, ipak obiman rad iziskuje ozbiljno timsko, ili makar sukcesivno delanje, pa se po nekad ne vidi odmah iz konteksta da npr. uncle znači stric a ne ujak, negde je grand uncle stari čika, a negde pojednostavljeno samo sa čika, pa onda Fridžli koji kasnije postaje (pravilnije) Frigli… Malo je propušteno da se pojasni šta znači u kom uzrastu ići u srednju školu (nižu, odn. višu od njih…) a izgleda da i u originalu neke onomatopeje zvuče malo banalno (kod nas: Vriis! (Scream), drm-drm!, odvez, gur… ). Dakle, lektira koju bismo, hm… objektivno rado preporučili za razne generacije a, u iščekivanju novih nastavaka i na našem tržištu, za više informacija možemo vas uputiti na:

http://diary-of-a-wimpy-kid.wikia.com/wiki/Heffley_family ili:

http://diary-of-a-wimpy-kid.wikia.com/wiki/Diary_of_a_Wimpy_Kid_Wiki

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Mišo Koprivica

Mišo Koprivica
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.