Отварење изложбе „Куће” Кемала Рамујкића у Галерији Арт у петак донео је један дирљив сусрет два школска друга и спортска ривала.
Отварању изложбе је присуствовало педесетак љубитеља уметности из Крагујевца, у недељи и дану када су крагујевачки новинари остајали без посла, проглашавани за „непотрбне ” десио се сусрет за које би било греота да није забележен.
Да о излагачу како је и ред све кажемо најбоље. Професор Кемал Рамојкић рођен је 1947. године у Подгорици, завршио је средњу уметничку школу у Херцег Новом 1966. године. У Београду је завршио Академију ликовних уметности 1971. године, а постдипломске студије 1973. године на истој Академији. Као професор предаје на универзитету у Пазару на предметима сликања и цртања и шеф Департмана уметности на истом универзитету. Гостујући је професор у Виборгу у Данској.
Историчар уметности Никола Кусовац описује га као изразитог носталгичара, који не трага за изгубљеног сликом већ за изгубљеним емоцијама, ожиљцима времена….
Тај свој печат трагача господин Кемал Рамујкић доказао је у Крагујевцу.
Пре свечаног отварања прилази једном господину кога су опколили љубитељи уметности у Крагујевцу, поздравља га грли и пита га:
–Сећаш ли се ти мене?
–Лик ми је познат али не знам име – не сналази се посетилац !
–Ишли смо заједно, пре више од пола века, у школу у Хецег Новом. Сећаш ли се да смо и боксовали и на једном мечу у Црној Гори – упоран је професор.
–Кемале, јеси ли то ти изненађен сусретом – једва проговори бард крагујевачког сликарства Милиовоје Тасић Маке.
-Фотографиши нас, јесам ли ти говорио пре неки дан када си ме овде питао да радимо интервју – чим му се вратио глас захтева Маки!
– Маки је у боксу био прави професионалац, победио ме је у рингу и ненадмашан је акварелиста – хвали школског друга и некадашњег спортског ривала професор Кемал Рамујкић.
Белешком и фотографијама овог сусрета и изложбе желим да најавим и интервју у Шумадијском атељу са највећим боемом крагујевачке сликарске сцене – Миливојем Тасићем Макетом!
