18. Novembra 2019. | 19:23
Početna / Mesečina / Suzana Rudić: Druga strana ogledala

Suzana Rudić: Druga strana ogledala

             

Kažu, valja se  umiti  predveče.

Oprati tugu sa očnih kapaka.

Potom slatko zaspati gledajući  klonuti lik

koji umire  iza  druge strane  ogledala.

 

Pokušavam  da  umirim talase sopstvene  duše

u  koje  upadam.

Uzalud se trudim, sanjam  kako letim  iznad ,,sedmog neba”.

Vrhovi  mojih  krila  udarili  su  u sleđeno  jezero.

Budim se sa druge  strane  ogledala, gde je zagljaj  zaličio na zaborav.

Na  onom mestu, gde smo raskrinkali prvu reč  koja  danas reč nije…

 

Oprosti mi  što sam  mesečar, samo mesečari  umeju pisati.

Foto: bicycleaustin.info

Oprosti  što  sam  putnik, putnici   zbore  o životu.

Oplakuju  ono  što tkaju i slave ono što izgube…

 

                                      

 

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Suzana Rudić

Suzana Rudić
Student Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dobnik nagrada ,,Mihajlo Kovač'' i ,,Duško Trifunović'' za kratku priču i poeziju. Autor zbirke poezije ,,Vreme orhideja''. Član Saveza književnika u otačbini i rasejanju i član KK ,,Scena Crnjanski'' u Beogradu. ,,Iako studiram vajarstvo, rečima vajam, strpljivo modelujem reči svoje duše koja teži da ostvari kontakt sa drugim dušama pogledom. U skulpturu, želim da unesem ta slova koja nosim u sebi.'' Moto: ,,Moramo se pronaći negde, ako ne na zemlji, među zvezdama hoćemo.''