18. Novembra 2019. | 17:25
Početna / Mesečina / Suzana Rudić: (Ne)rođeni

Suzana Rudić: (Ne)rođeni

Prošla  su  vremena kada  smo  znali svirati usnu  harmoniku u večernje sate.

Sestre su  za se učaurile u  crni  plašt  držeći  za ruku

ne(rođeno) čedo.

 

U  igri  vetrova, dok  bežiš  tlo ti sapliće  noge,

podvaljuje ponor, hod bez povratka.

Ruke  pabirče  nemoći dok  se glas  brani  od gubitka  zrna u stomaku.

Kroz umove protiču  potoci  iz  detinjstva,

slike iz  mladosti se  stapaju u hladu,  grlo ne pušta  glas.

 

Na dlanovima je predkazanje  koje će popiti daljina.

Bili bismo  braća po  krvi da nismo  poginuli u igri vetrova.

Bili  bismo rođeni da nismo poginuli  na rukama majke i voljene žene.

Udisali  bismo vazduh.  Uzimali  isto  parče  hleba.

Znam…

Postali  smo  (ne)dosanjani i (ne)rođeni, zapleteni  u urni sadašnjice.

Foto: imcreator.com
Foto: imcreator.com
Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Suzana Rudić

Suzana Rudić
Student Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dobnik nagrada ,,Mihajlo Kovač'' i ,,Duško Trifunović'' za kratku priču i poeziju. Autor zbirke poezije ,,Vreme orhideja''. Član Saveza književnika u otačbini i rasejanju i član KK ,,Scena Crnjanski'' u Beogradu. ,,Iako studiram vajarstvo, rečima vajam, strpljivo modelujem reči svoje duše koja teži da ostvari kontakt sa drugim dušama pogledom. U skulpturu, želim da unesem ta slova koja nosim u sebi.'' Moto: ,,Moramo se pronaći negde, ako ne na zemlji, među zvezdama hoćemo.''