Zamesiš reč LJUBAV,
posoliš kojom suzom
uz osmeha tren,
a onda ostaviš da raste do neba
i daruješ onom kome treba!
Na tihoj vatri prodinstaš ČEŽNJU…
Dodaješ postepeno STREPNJU i ŽUDNJU.
Kad se sve arome jednako spoje,
dobiješ raj za njih dvoje:
Susret, red poljubaca i dodir ruku…
Što se pogleda tiče,
raznolik je, liči na piće:
Kad umešaš kapi ljutnje,
pali srce i um ko grom!
Napraviš li pogleda koktel,
uz sjaj, nežnost i tri kapi snova,
eto nečega što svima treba.
Jer i pogled zna da se smeši,
kad LJUBAV treba da se desi!
Svetlana Janković Mitić: „Kuhinja“ pesnika
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Svetlana Mitić
Rođena 1955.godine u Beogradu. Sticajem okolnosti, detinjstvo i mladost provela u Prizrenu, na Kosovu i Metohiji. Nakon završene gimnazije, diplomirala na Filozofskom fakultetu u Prištini, odsek - Jugoslovenska književnost i srpski jezik. Uglavnom je radila u svojoj struci kao profesor književnosti, sve do odlaska u penziju. Još kao student se iskazala na književnom planu, pišući pesme, eseje, pripovetke i druge kraće forme. Intenzivno se bavi stvaralaštvom na tom planu od 2014.godine kada je, iz ljubavi prema najmlađima, počela da piše priče i pesme za decu, sa akcentom na univerzalnim poukama o dobroti, skromnosti, ljubavi, međusobnom poštovanju i prijateljstvu. Osim priča i pesama za decu i odrasle, i dalje piše eseje, prikaze i recenzije. Veoma uspešno sarađuje sa el. časopisima "Pokazivač" i "Kraljevskim novinama", a njena "Pesma za Aleksu" protiv nasilja u školama, izazvala je veliku pažnju šire javnosti i štampe. Takođe je zastupljena u mnogim zbornicima savremene srpske poezije.
