fbpx
spot_img

Svetlana Janković Mitić: Proleće korača…

Proleće korača…
Udara na sva zvona,
mazi krovove i umorne dimnjake,
boji raspukle behare
I hrabri stidljive pupoljke.
Putnik nebeski rasipa
rascvetalim prstima
cvrkut pevača krilatih,
tonove života u rano jutro…

Proleće korača…
Umetnik što kičicom plavetnila
boji nebeski svod,
razgrće oblake i zlatni disk sunca
I umesto rasplakane kiše,
kapljama beskrajne ljubavi
daruje čitav svet.
Budi se sve što ume da voli –
i čovek i žena i ptica i cvet!

Svetlana Mitić
Svetlana Mitić
Rođena 1955.godine u Beogradu. Sticajem okolnosti, detinjstvo i mladost provela u Prizrenu, na Kosovu i Metohiji. Nakon završene gimnazije, diplomirala na Filozofskom fakultetu u Prištini, odsek - Jugoslovenska književnost i srpski jezik. Uglavnom je radila u svojoj struci kao profesor književnosti, sve do odlaska u penziju. Još kao student se iskazala na književnom planu, pišući pesme, eseje, pripovetke i druge kraće forme. Intenzivno se bavi stvaralaštvom na tom planu od 2014.godine kada je, iz ljubavi prema najmlađima, počela da piše priče i pesme za decu, sa akcentom na univerzalnim poukama o dobroti, skromnosti, ljubavi, međusobnom poštovanju i prijateljstvu. Osim priča i pesama za decu i odrasle, i dalje piše eseje, prikaze i recenzije. Veoma uspešno sarađuje sa el. časopisima "Pokazivač" i "Kraljevskim novinama", a njena "Pesma za Aleksu" protiv nasilja u školama, izazvala je veliku pažnju šire javnosti i štampe. Takođe je zastupljena u mnogim zbornicima savremene srpske poezije.