Sveta Petka i Sveti vladika Nikolaj Velimirović će ostaviti, svako na svoj način, neizbrisiv trag ne samo u pisanoj istoriji srpskog naroda, već i u kolektivnom pamćenju mnogih pokolenja. Tako će ostati – sve dok postoji tradicija vizantijskog i svetosavskog pravoslavlja na ovim prostorima . Justin Popović, takođe srpski svetitelj novijih vremena je o uticaju velikog vladike Nikolaja Velimirovića, između ostalog, napisao:
,,Nema većeg Učitelja, nema većeg nebeskog zvona nad srpskom zemljom od Svetog Vladike Nikolaja. Gromovnik kao Sveti Ilija, ali i blag i milosrdan poput Gospoda Hrista. Mi, imamo samo jedan put, jedan izlaz iz našeg pakla, jedan jedini put u raj naš – to je put Svetog Save i Svetoga Nikolaja.“ Izdvojila bih još konstataciju da je Sveti Nikolaj Velimirović ,,najveći mučenik posle Svetoga Save i da je lekar duša i savesti srpskih…“ Inače, vladika je objavio veliki broj književnih dela duhovnog karaktera, a zbog rečitosti u besedama i velike mudrosti, nazvan je ,,najplemenitijim vladikom XX veka“. S obzirom da je ovaj tekst u okviru ciklusa autora o čuvenim ženama iz naše i svetske istorije u umetničkoj lirici, logičan izbor je njegova pesma o Svetoj Petki, koja je objavljena u knjizi ,,Duhovna lira“.
O Svetoj Petki: Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka, rođena je krajem X ili u XI veku u gradu Epivatu blizu Carigrada. Roditelji su joj bili imućni i vrlo pobožni. Rođena je u petak i zbog toga dobila odgovarajuće ime, Paraskeva(grčki), na srpskom – Petka. Osim nje, imali su i sina Jevtimija. Decu su vaspitavali u hrišćanskom duhu, učivši ih svim vrlinama ugodnim Bogu. Petka je imala oko deset godina kada je u crkvi čula ove reči iz Jevanđelja po Marku:
,,Ko hoće za mnom da ide,
neka se odrekne sebe,
pa neka uzme krst svoj
i ide za mnom!“
Ove reči su bile presudne za njen dalji život. Po izlasku iz crkve, poklonila je svoju skupocenu haljinu prosjaku, a zatim odenula njegove prnje. Nastavila je da čini dobra dela, a po smrti roditelja počinje sa strogim isposničkim životom, duhovno se usavršavajući po ugledu na žitija svetaca. Želeći da živi samo u Gospodu i za Gospoda, nastanila se u Jordanskoj pustinji. Prošla je sve patnje i demonska iskušenja isposničkog života u pustinji, brinula se o očišćenju svoje duše u tihovanju i molitvi toliko, da je na kraju sebe načinila ,,hramom Božjim“. Umrla je u XI veku, a po Božjoj promisli, nađeno je njeno neraspadnuto telo koje zatim beše položeno u crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u Epivatu. Dva veka kasnije, zbog krstaša su mošti prenete u Trnovo, a potom u Vidin. Kad je turski sultan Bajazit 1396.g. osvojio Vlašku ( Rumuniju), svete mošti su na molbu kneginje Milice, prenete u Srbiju. Neko vreme su se nalazile u dvorskoj crkvi u Kruševcu. U Beograd ih je preneo despot Stefan Lazarević, verovatno posle majčine smrti i to u crkvu Svete Petke koja je u tu svrhu sagrađena 1417.godine. Tu su počivale sve do osvajanja Beograda od strane Sulejmana Veličanstvenog 1521.godine kada su ih prisilno raseljeni Srbi preneli u Istanbul, nekadašnji Carigrad. Danas se mošti Svete Petke nalaze u Jašiju, gradu u Rumuniji, mestu sa pola miliona stanovnika, koje ima 115 crkava i 12 manastira u centru grada.Sveta Petka je veliki pokrovitelj srpskoga naroda, posebno poštovana kao zaštitnica žena i dece, a kraj njenih moštiju se dešavaju mnoga isceljenja u slavu njenu i uz veru u Gospoda.
Sveta Petka
Čisto srce Gospod želi,
Jevanđelje tako veli.
čista deva ti ostade,
čisto srce Bogu dade,
o predivna svetiteljko,
naš uzore, sveta Petko!
Um prečisti Gospod traži,
bez maštanja i bez laži,
ti Mu dade um prečisti
k’o anđelski – takav isti,
o predivna svetiteljko,
čuj nam molbe, sveta Petko!
Dušu čistu Gospod ište
k’o nebesko svetilište.
Takvu dušu ti odgaji,
što na nebu sad se sjaji,
o predivna svetiteljko,
pomozi nam, Sveta Petko!
Pomozi nam molitvama
u životnim nevoljama,
u sumornoj zemnoj tuzi
zasvetli nam, slično duzi(dugi),
o predivna, čedna devo,
sveta majko Paraskevo!
,,Zarobljen“ je vladika Nikolaj rimom, ali mu to nije smetalo da jednostavnim rečima opiše jedinstvenu ličnost omiljene svetiteljke za čije je netruležno telo kneginja Milica bila spremna da da sve što ima,turskom sultanu i neželjenom zetu, Bajazitu. Dokaz da se lepota krije u jednostavnosti je ova pesma napisana u formi molitvenog obraćanja, u kojoj iz svakog stiha izbija divljenje i poštovanje pesnika prema njenom delu. Obratimo samo pažnju na upotrebu epiteta: čisto (srce), čista (deva), predivna (svetiteljko), predivna čedna (devo). Nesumnjivo je vladika Nikolaj Velimirović na vrlo emotivan način, ukazao na tu čistotu duše i tela naše svetiteljke što je osnovni preduslov za približavanje Bogu. U prve tri strofe je opisan život Svete Petke, kroz njeno opredeljenje da se beskompromisno preda podvižničkom životu, a sve zarad jedne ljubavi – ljubavi prema Hristu! Time je ispunila najvažniju zapovest iz Jevanđelja, sačuvala čisto srce koje ,,Bogu dade“. Zapovest u celosti glasi: ,,Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.“ Sveta Petka je po ovome nesumnjivo uzor, pogotovu za one koji naginju monaštvu, životu koji prvenstveno zahteva odricanje od svega svetovnog i profanog. Sve u vezi njenog životnog puta biće jasnije ukoliko imamo u vidu da se u to doba pojavio Isihaizam, tradicija u pravoslavlju koja se i sada praktikuje u Svetoj gori. To je poseban način duhovnog života koji zahteva pokajanje uz strogi post, samoću i molitveno tihovanje. Nagrada je viđenje božanske svetlosti kao prilikom Isusovog preobraženja. Podvižnik je potpuno okrenut sopstvenoj unutrašnjosti, u skladu sa Jevanđeljem po Luki (17,21): ,,Carstvo je Božje unutra u vama“…naravno, uz neprestanu molitvu. To duhovno iskustvo je spoznala i naša svetiteljka, jer – kako kaže vladika Nikolaj, u drugoj strofi – ,,um prečisti Gospod traži…“
Ali, već naredni stih može da zbuni savremenog čitaoca jer se u njemu mašta svrstava uz laž! Naučeni smo da je mašta bogatstvo uma da je stvaralaštvo jedan od njenih darova. Ono, već pomalo otrcano ,,mašta može svašta“, krije odgovor, jer se pod tim ,,svašta“, može podrazumevati i trasiranje odlaska na stranputicu kroz maštanje o bogatstvu, moći, bludničenju i svemu onom što podrazumeva telesna i ostala zadovoljstva – od ,,blagoutrobija“, pa do srebroljublja. Sve je to u suprotnosti sa asketizmom pravoslavlja, ono što je i Isus odbio kada ga je nečastivi iskušavao u pustinji, ne bi li ga naveo na lažni put bez Boga Oca.
Sveta Petka je takođe odolela i trajno je darovala Gospodu čistu dušu i um, ,,k’o anđelski“. Stihovano poređenje njene duše sa nebeskim svetilištem na kome ,,sad se sjaji“, jasna je metafora raja, mesta obećanog onima koji za života stradaju za veru. U poslednjoj četvrtoj strofi, vladika Nikolaj Velimirović se po treći put obraća molbom svetiteljki:
,,Pomozi nam molitvama
u životnim nevoljama…“
Poruka je jasna – vladika moli za pomoć u ime srpskog naroda koji se našao, po ko zna koji put u svojoj istoriji ,,u životnim nevoljama, u sumornoj zemnoj tuzi“. Motiv svetlosti se sada ponavlja, ali kroz metaforu o dugi. Izreka: „Posle kiše – sunce!“, i pojava da prestanak kiše često prati prelepa duga na nebu, adekvatno je objašnjenje da ta metafora govori o želji i nadi predobrog vladike da ćemo i mi, kao narod, izdržati sva iskušenja i nevolje, da će i nama zasjati sunce uz molitvenu pomoć zaštitnice Svete Petke. One – koja je po crkvenoj molitvi ,, slava i pohvala Beogradu. One – koja daje slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i svima bodrost i radost!“ Udariše silni na nas i u ovom veku…bolesni smo, muči nas najviše, po rečima Justina Popovića ,,raskol i podela, te najveće kuge današnje kojom se zarazio srpski narod“:
Sveta Petko, Božja Svetiteljko,
moli Boga za nas….
Napomena: Za uvodni deo teksta je korišćena brošura ,,Sveta Petka/Svetinje u beogradskoj tvrđavi, autora Dr J.Popovića i D. Ivančevića i tekst Justina Popovića kao predgovor za knjigu vladike Nikolaja ,, Molitve i besede“ u izdanju ,,Politike“ Iz 2005. godine.
