Upalila se tiho i nečujno lampa,
tiho plamen treperi, pruža ruke
drhte joj prsti, namešta dlanove
kako tu vatru da sačuva,
kako da je vetar ne oduva,
kako da spozna
moć večnog plamena…
Tajna,
tajna je to velika…
Misleći ljudi, misleće duše
oprostite, moram da vas pitam
misle li duše ili samo veruju…
Duše,
u kamenu
u oblaku
u pepelu
u krvi
ah da u zvezdi repatici
koja crta po nebu
misleće reči:
ljubavi volim te
u svakom slovu
je njena duša
treperi iskri
tamo negde daleko
na severnom polu…
Veruje,
večna vatra se neće ugasiti…
Tajna, mora biti Tajna…
Otkrivena tajna sagorena ljubav…
Zato pruža ruke
skuplja dlanove
lice uznosi ka svetlosti
večne vatre…
