Kupi me osmehom, ne novcem..
Kupovina mlade je samo jedan od običaja koji se kod nas u šali koristi. Da se izmame osmesi i napravi štos za zvanice.
Negde preko granice, to je odistinska stvar. Stvar koja se obavlja veoma ozbiljno i pravim novcem, dukatima, zlatom.. Stvar u kojoj se mlada vodi kao ,,stvar“ i ne pita se ni o čemu, ni za šta. Za nju se plaća, a ona odlazi van svoje volje. Nažalost.
Na putu do sklapanja braka potrebno je mnogo toga. Upoznati osobu, uvideti dobre i loše strane, upoznati porodicu te osobe, prijatelje, okolinu. Upoznati dosta, a opet ostaje puno toga za upoznavanje. I na kraju kad bolje razmislimo, ni čitav brak nije dovoljan da upoznamo nekoga do kraja. Jer uistinu, mi ni sebe do kraja života nećemo načisto upoznati.
Tu postoji jedna stvar, dakle, ubijete čoveka tek tako i kažete: ,,Ni sam ne znam zašto sam to učinio..“ – automatski, ni sami sebe ne poznajemo. Jasno. Vratiću se na temu..
Devojka za udaju. Otac odredjuje cenu u dogovoru sa njenom braćom. Dečko zaljubljen u nju, ona u njega. Dečko nema novca za kupovinu mlade. Devojka u suzama. Pusta ljubav..
Sredovečni čovek iz daleka, željan da osnuje porodicu jer selo će misliti u suprotnom da je loš i nesposoban. Sva uštedjevina odlazi za pripremu na dalek put i kupovinu mlade. A ljubav? Gde je ona tu? Gde se sakrila? ..
Dečko je jednoga dana došao sa svojim očuhom, pitavši za ruku devojke. Otac devojke ih je lepo ugostio, primio, mislivši da će dečko imati sav novac i da će već danas odvesti mladu. Medjutim, kada je rekao cenu.. Dečko se uhvatio za glavu, spustio pogled i razmišljao šta bi mogao da uradi po tom pitanju. Očuh je pokušao da pregovara, da se spusti cena, bilo šta što je možda moglo da pomogne, ali ništa.. Bezuspešno..
Prošlo je nedelju dana. Dečko se trudio da zaradi, prodao je sve što je imao i mogao. Radio je po ceo dan, prekovremeno, čak više poslova.. Uspeo je deo da prikupi. Prodao je motor koji mu je otac poklonio pre smrti. Morao je.. Ljubav ne pita za cenu, ali to važi za ljude koji se vole. Medjutim, ako je potrebno neko će sve učiniti samo da budu zajedno.
Najgore od svega je što se devojka ništa ne pita, niti se računaju njena osećanja, niti ponos..
Ne pita se ni dečko, jer nema novca..
Sa novcem koji je skupio, dečko je došao ponovo kod oca devojke. Na samom ulasku u dvorište sreo je upravo njega, obratio mu se veoma učtivo: ,,Dobar dan. Oprostite, opet ja. Želeo bih da popričamo, ako imate vremena?“ – rekavši mu to, pružio je kovertu sa novcem.
U tom trenutku iz kuće izašla je devojka. Ugledali su se, srca su zaigrala, devojka se rasplakala a momak se blago osmehnuo. Nadavši se srećnom kraju..
Posle devojke izašao je jedan stariji čovek. Dobro odeven, srećno nasmejan. Ali da li je zaljubljen, da li gaji osećanja? Ne! Jer je po prvi put u životu vidi.
Dečko je stajao zbunjen, dok mu se srce lomilo u paramparčad. Kao staklo u sitne deliće..
Gledao je u devojku, a ona je plakala. Zatim mu je kovertu vratio njen otac i rekao: ,,Žao mi je. Za sve u životu postoji cena.“
Dečko je poslednji put pogledao devojku, a zatim je napustio dvorište. Čovek koji je devojku kupio, pozdravio se sa njenim ocem i ušao je u auto. A otac je samo pogledao devojku i otišao u kuću. Možete li zamisliti kako se ona osećala u tom trenutku?! Na njoj je samo bilo da udje u auto, jer je kupljena, da zatvori vrata i više nikad ne vidi svoju porodicu. I dečka u kojeg je zaljubljena..
Na šta se tim ljudima svodi život? Živiš tudjim mozgom, tudjim mislima, radiš po tudjim principima.. Izgubiš sebe. Kontrolu nad svojim životom. Nismo ni svesni koliko toga imamo dok su konci u našim rukama. Dok su konci naši, rešenje sam nadji. Izbori se jer znaš da je ovaj svet surov, bez obzira da li ti je život majka ili maćeha..
