Novinari su veoma maštovita i kreativna bića; vrlo elokventni, snalažljivi, perfekcioniste..
Oni su prozor koji nas vodi u svet; u daleke gradove, kulture drugih naroda, u naše zanimljive predele, u svačiji dom. Donose informacije kvalitetne i jasne, koncizne i istinite. To su pravi novinari! Ne koristeći marketinške trikove i laži sebe uzdižu na pravi način i narodu donose sveže vesti. Za svakoga različito, za svačiji džep prihvatljivo, za svačiji ukus zadovoljavajuće..
Poznata vam je, verujem, činjenica da se najlepše smeju najtužniji ljudi. I još jedna koja kaže da su oči ogledalo duše.
A ja verujem, bez gestikularije i pantomime, u očima možemo pročitati sve što nas interesuje. Jer pogled govori više nego što možete zamisliti..
Životi su nam puni padova i uspona, ali mi iako znamo da smo obični smrtnici, ne smemo se prepustiti tek tako i čekati smrt. Mi moramo da učimo, napredujemo, stvaramo, ostavimo pečat iza sebe..
U ovom članku, predstaviću jednu osobu, novinara, koji je sve ovo što ste iznad pročitali već. Neko ko piše o estradi, ali istinito, iskreno, prodorno i tačno.
U pitanju je Milan Milošević, rodjen prvog aprila. Ne, nije šala, zaista je rodjen tog dana, 1977.godine u Sremskoj Mitrovici.
Čovek koji je prošao kako naš narod kaže sito i rešeto, uspeo da prikrije sve to duboko u sebi i ostao je najpozitivniji u rijalitiju u kom je učestovao.
Tokom svog života pretrpeo je veliku golgotu, vojnički je izdržao sve prepreke koje mu je život zadao, nije prestao da veruje u Boga i odrastao je hodajući pravim i poštenim putem.
Milan ima starijeg rodjenog brata, koji boluje od celebralne paralize. Zbog svog nesvesno agresivnog ponašanja, nažalost smešten je u dom. Takodje imao je starijeg brata sa majčine strane koji se ubio. Ne ulazeći u detalje tih nesrežnih okolnosti, ko bi to rekao da se dogodilo jednom čoveku koji osmeh ne skida sa lica.
Odrastao uz oca alkoholičara, majku koja se vrlo razbolela, a opet uspeo je da prevazidje sve nedaće i postane ni manje ni više nego novinar.
Znamo kroz šta prolaze novinari, snimatelji, voditelji koji se bave javnim ličnostima a pogotovo škakljivim temama i pitanjima. Vrlo je teško i pod pritiskom se takve priče prave, rade intervjui..
Milan je imao niz loših okolnolnosti kroz koje je prošao uspešno, zbog svog ,,novinarskog uha“ jer je uspevao uvek da istera pravdu i sazna istinu. Bilo mu je prećeno na sve moguće načine, ali se uvek dobro snalazio.
Gostovao je više puta u rijalitiju Parovi, a kasnije smo ga upoznali bolje kao učesnika rijalitija Zadruga. Individualno, borbeno do samog kraja, poneo je veličanstveno dvanaesto mesto u tom rijalitiju koji je trajao devet meseci i nešto više. Niz napada, niz spletki, škakljivih pitanja i ostalog je stoički podneo.
Milan piše za dnevne novine Srpski telegraf. Posle Zadruge, kako sam kaže, vrlo je zadovoljan svojim učešćem, stekao je nova prijateljstva i dobio nove poslovne ponude.
On je sasvim običan čovek, koji je zaljubljenik u životinja a ponajviše pse, neko čiji fetiš su patike, nego ko voli da peva i igra, da širi pozitivnu energiju gde god da se pojavi.
Njegove kolumne i članci su interesantni kao i njegov način davanja intervjua ili gostovanje u nekoj emisiji. Jer je on novinarski začin za kvalitetnu informersku čorbu.
Informacija je moć, a on ima super moći u ovom poslu!
