Postoje događaji koji nam ostaju duboko u sećanju. Ja ću vam sada izdvojiti jedan koji mi je ulepšao detinjstvo.
Bio je lep sunčani dan, prvi juli. Sestra i ja ustajemo, oblačimo se. Čujemo tatu kako telefonira i smeje se, a mama pakuje kofere. Ja i sestra sa nestrpljenjem očekujemo vest. Šta li će nam reći, pomislio sam! Posle nekoliko minuta iščekivanja tata nam je rekao nam je rekao da idemo u Tunis na more i to avionom. Od radosti sam malo zaćutao. Predveče smo već krenuli ka aerodromu. Sestra i ja smo brojali minute kada ćemo ući u avion. Kada smo ušli bili smo toliko srećni da našoj sreći nije imalo kraja. Putovali smo tri sata. Gradovi su bili toliko mali tako da su se videla prelepa svetla. Kada smo stigli, odjednom, ispred nas se pojavilo veliko, plavo prostranstvo koje se sastajalo sa nebom. Ustvari to je bilo more. Večernje šetnje su me najviše zadivile. Veliki talasi su udarali u peščanu plažu. Mirisalo je na morsku so. Grad je bio pun turista i zelenih palmi. Sunce je bilo okrugla užarena lopta. Voda bistra i skroz plava.
To je moj naj, naj događaj jer sam prvi put putovao avionom i taj prvi odlazak na more. Iako sam bio mali to mi je ostalo duboko u sećanju.
Autor: Milan Blagojević
odeljenje: IV3
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učteljica: Biljana Nikić
