Meni je dovoljno
Da postojiš
I kad ljubiš nekog
Ko mene što si.
Računam da me
U rane brojiš
I uspomene
što vreme nosi.
Iz bola traju
Sećanja duže.
I više vrede,
Dublje žežu.
Oduvek idu
Trnje i ruže.
Da sreću daju
Il srce stežu.
Život je vaga
Koja sve meri:
Nekome mermer,
Nekome žad.
Postoje ptice,
Ali i zveri.
Uzvišeni su draga
I let i pad.
Naša je bajka
Sa srećnim krajem
Ma koliko da je
Crna i slepa.
Zvezda što pada
Čudnim sjajem,
A ipak duboka,
Ipak lepa.
Meni je dovoljno
Da postojiš
I kad ljubiš nekog
Ko mene što bi.
Računam da me
U rane brojiš
I uspomenu
U praznoj sobi.
