Šašav sam ja bio i bez tebe,
Nosi tu vatru nekom drugom.
Znam kako život zna da sjebe
I da zasoli srce gorkom tugom.
Bolje da te volim, a da si tudja.
Drugi nek ti pali uz piće sveće,
A između večere i prljavog suđa
Čekaćeš na pragu moje cveće.
I znaćeš uvek da je tu, blizu,
Crv što ti dušu ranjenu truje,
Kad padneš noću u tešku krizu
S vrapcem što u strehu uporno kljuje.
Između nas će uvek biti staklo
I ljubav što nije otišla u ludilo.
Sve što bi nas zajedno po duši taklo
To bi nas svojim otrovom ubilo.
Lud sam i ne umem dati pola,
A nemam hrabrosti da se borim.
Hodaću po tankoj žici bola
Sve dok ko zvezda ne izgorim.
Znam da me nećeš nikad shvatiti
I smatraćeš me čovekom lošim.
Bolje je tri cela veka patiti
Nego tvoju ljubav da trošim.
