13. Novembra 2019. | 21:25
Početna / Mesečina / Tode Nikoletić: Sneško Belić

Tode Nikoletić: Sneško Belić

Autor: DRAGANA PAŠIĆ

Osnežava dahom zima,
Rukom sipa sjaj eona.
Nežnost srce obuzima,
Lebdi šuštaj od žipona.

Ana spava, san je ljulja
U belini biser školjke.
Mesec se u sobi šulja
I kači se za uvojke.

A na strehi drhte vrapci
S kapicama snežno-malim,
Ljube joj se meki kapci
Nad nosićem radoznalim.

Psst… meseče, ne budi je.
Ne gledaj je iz prikrajka.
Ušuškaj je da se zgrije,
Nek još traje bela bajka.

Dok ne nađem šerpu plavu,
Metlu, dugmad ko gar crnu,
Pomiluj joj lepu glavu
Sve dok zvezde ne utrnu.

Pa kad kao mače skoči,
Ustrepti joj svaki delić.
Nek napoji belim oči,
Biću Anin Sneško Belić.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Tode Nikoletić

Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.