Ako me ikad ponovo rode
Sa sjajem zvezde na svet ću sići.
Ko školjka plava gde biser spava,
Na jastuk snova tebi ću prići.
I taknuću te tananom zrakom
Golicajući usne što osmeh krune,
Bljesnuće biser okupan mrakom
Ko nežni zvuk sa lake strune.
A onda ću se, dok časi plove,
I dok dišeš tiho, sasvim bebeći,
Uvući u tvoje šašave snove,
I u njima ko na oblak ću leći.
Tu ću snovit pod krilom laste
Zaspati ušuškan ko umor mravlji.
Sve dok od boje plavičaste
Ne budem od tvojih očiju plavlji.
Pa kad se probudiš i jutru predaš,
Sva se od slatkih snova zastidiš,
Da mojim očima kroz svoje gledaš
I da me uvek u sebi vidiš.
