22. Novembra 2019. | 03:39
Početna / Mesečina / Tode Nikoletić: Zvezdana pesma

Tode Nikoletić: Zvezdana pesma

Na nebu za svakog postoji zvezda
Koja treperi ko fenjer žut.
Kud god da krene iz svoga gnezda,
Ona ga sjajem prati na put.

Od onog trenutka kada te rode
I zvezda plane u srcu tvom,
gde god da kreneš staze te vode
Da se opet sretneš sa njom.

Zar nije tu kada tama bane?
Il kad te od tuge srce zaboli?
Čim kaplju sjaja u tebe kane,
To te ona čuva i voli.

Pogledaj noću u beskraj neba
Pa nađi svoju u moru zlata.
I ona tvoje nežnosti treba
Da traje u roju zvezdanog jata.

I veruj u nju, ona to želi.
Jer ti si njeno svetlo što hoda.
Sa drugom zvezdom sreću podeli
Da nikne nova zvezda sa svoda.

Svako je od nas komadić sjaja
Koji je sa svoje zvezde pao.
Sa tvojom zvezdom ljubav te spaja
Da bi ko ona na svetu sjao.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Tode Nikoletić

Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.