24. Maja 2019. | 19:42
Početna / Magazin / Transilvanija III: Dvorac Bran grofa Drakule i Sibinj

Transilvanija III: Dvorac Bran grofa Drakule i Sibinj

Počinjemo od Karaimana, pravoslavnog manastira podno istoimenog planinskog masiva, u gradiću pod imenom Busteni. Manastir Podizanja Časnog krsta podignut je 1998. godine na proplanku, u netaknutoj prirodi, među stoletnim četinarima. U manastirskom kompleksu se nalaze i konaci u kojima se može predahnuti, ili eventualno prenoćiti…

Pravoslavni manastir Karaiman, Busteni, Transilvanija
Pravoslavni manastir Karaiman, Busteni

Manastir Karaiman: zvaničan sajt

Manastir Karaiman: iskustva posetilaca

Takođe u Busteniju, na površini od 3000m2 leži Kantakuzino (Cantacuzino), dvorac s’ početka 20. veka. Podignut je za princa Georga Grigora Kantakuzina. Ova rumunska aristokratska porodica iznedrila je nekoliko prinčeva Vlaške i Moldavije, a vodi poreklo od vizantijske dinastije i njenog cara Jovana VI Kantakuzina.

Dvorac je podignut na terasastom terenu sa kaskadama i fontanama. Većina posetilaca izabere da uživa u restoranu smeštenom na terasi koja pruža direktan pogled na nepregledne vence Južnih Karpata.

Kantakuzino, Busteni, Transilvanija
Kantakuzino, Busteni

Kantakuzino dvorac: sajt

I konačno, dolazimo do proslavljenog dvorca Brana, koji se pripisuje Vladu Cepešu. Najveća ironija leži u činjenici da mnogi izvori nedvosmisleno upućuju na podatak da Vlad nikada nije nogom kročio na ovo mesto. Sa druge strane, zamak Poenari, za koji postoje neoborivi dokazi da je Cepeš u njemu boravio, danas je u ruševinama. Verovatno upravo zbog toga, Bran u celom svetu važi za mesto na kome je živeo grof Drakula.

Tvrđava Poenari: korisne informacije

Dvorac Bran se nalazi na granici Transilvanije i Vlaške. Prvobitnu tvrđavu su na ovom mestu podigli Tevtonski vitezovi međutim nedugo zatim je razoren od strane Mongola. U pisanim izvorima spominje se od 14. veka. Godine 1920. postaje rezidencija rumunske kraljevske porodice. Jedno vreme je u njemu živela i nekadašnja kraljica Jugoslavije Marija Karađorđević.

Kiša počinje nemilosrdno da pada. Optimistički se odlučujemo na kraću pauzu, uz kafu, sa nadom da ćemo dočekati prolepšavanje vremena. Nažalost, naša ideja nije imala osnova. Kiša ne prestaje i jedino što nam preostaje jeste da stanemo u kolonu ispred zamka i sačekamo da stignemo na red da kupimo karte. Posetilaca je puno i prodaja ulaznica se odvija sporo. Kišobrani ne pomažu. Kisnemo i smejemo se, u neverici. Pokušavamo da ostanemo dobro raspoloženi i da ne dozvolimo da nas novonastala situacija „poljulja“. Shvatamo da u kolima imamo pravu, pravcatu vojničku kabanicu i ja je, bez trunke oklevanja, navlačim na sebe. Nisam jedina, posetioci ne biraju načine da se zaštite; od pravih kabanica do kesa i najlona.

Zamak koji se pripisuje Vladu Cepešu - dvorac Bran, Transilvanija
Bran, dvorac koji se pripisuje Vladu Cepešu

Konačno stižemo na red da uđemo u dvorac Bran. Izgrađen je u gotičkom stilu od opeke, rečnog kamena i drveta. U prvo vreme imao je uglavnom prostorije namenjene vojsci i odbrambene kule. Sadržao je tajna stepeništa i prolaze. U unutrašnjem dvorištu iskopan je bunar, da bi utvrđenje moglo da izdrži dugotrajnu opsadu. Poznata je legenda prema kojoj je upravo na pomenutom bunaru, u vreme vladavine Cepeša, stajala zlatna posuda ukrašena dragim kamenjem. Vladov autoritet i strah od nabijanja na kolac u narodu je bio toliko izražen da se, navodno, niko nije usuđivao da ukrade posudu iako je svima bila svakodnevno dostupna.

Zamak je u više navrata obnavljan. Rekonstrukcija početkom 20. veka dala mu je romantičan izgled, a povezanost sa Vladom je dobijala sve veći značaj. U ovom periodu Bran dobija još nekoliko kula, terase kao i lođe u prizemlju. U dnu brda na kome se dvorac nalazi, redovno se održava prodaja i izložba predmeta narodne radinosti. Razumljivo, dominiraju suveniri kojima je glavni motiv grof Drakula.

Dvorac Vlada Cepeša: zvaničan sajt

Solidno mokri, a sada već i promrzli, iako smo se još koliko juče krili od jakog transilvanijskog sunca, nastavljamo put ka Fagaraš tvrđavi. Tzv. Transfagaraška ruta je put od nepunih 100 km kroji vodi kroz Fagaraš planine i sa svojim ekstremnim krivinama predstavlja jedan od najriskantnijih puteva u Evropi. Budući iscrpljeni, a i zato što nam nikako nije usput jer idemo ka Sibinju, ovom prilikom odustajemo od „avanturističke rute“. Nastavljamo „mirnim“ i proverenim putićima do istoimene tvrđave. Fagaraš utvrđenje je isuviše veliko da bismo mogli da ga obuhvatimo pogledom iz neposredne blizine. U potpunosti je okruženo dubokim kanalom koji se, u slučaju opasnosti, lako može napuniti vodom iz obližnjeg planinskog potoka. Jedini ulazak u tvrđavu je preko mosta, izgrađenog nad kanalom.

Tvrđava Fagaraš, Transilvanija
Tvrđava Fagaraš

Tvrđava Fagaraš: korisne informacije

Poslednja destinacija, ujedno i sam kraj naše transilvanijske ture je Sibinj (Sibiu). Grad je godinama predstavljao jezgro u kome su se ukrštali evropski narodi, pa se i danas osećaju pomešani rumunski, nemački i mađarski uticaji. Na području grada je još u praistorijsko doba postojalo naselje, a od srednjeg veka dobija na značaju. Prva bolnica u Rumuniji je podignuta baš u Sibinju (13. vek), prva apoteka (15. vek) i najstariji muzej u zemlji, Brukenthal (19. vek).

Grad ima nekoliko trgova od kojih su najpoznatiji Veliki i Mali trg koje povezuju skučeni, uski prolazi. Kula sa stepenicama je jedna od najprepoznatljivijih simbola grada. Kroz nju je probijen lučni prolaz koji povezuje Gornji i Donji grad.

Most lažova je još jedna zanimljivost kojoj se dive turisti. Bio je prvi most Rumunije koji je napravljen od gvožđa, a nastao je 1859. godine. Postoji nekoliko verzija o tome kako je dobio ime. Najpopularnija je ona po kojoj su trgovci, ako bi prevarili neku mušteriju, za kaznu bili bacani sa ovog mosta.

Most lažova i Luteranska crkva, Sibinj, Transilvanija
Most lažova i Luteranska crkva, Sibinj

Sibiu: zvaničan sajt

Spušta se suton u Sibinju i mi se lagano opraštamo, kako od njega, tako i od cele Transilvanije. U ovoj rumunskoj regiji definitivno vlada atmosfera drugačija od ijedne koju sam imala priliku da osetim. Da li zbog Vlada Cepeša, prekrasnih starinskih gradića ili nesputane divljine na obroncima Karpata, teško je proceniti. Ipak, sačuvaću u sebi mirise, šumove i boje Transilvanije, dugo, dovoljno dugo, dok joj se jednom ne vratim…

Tekst i foto: Katarina Hadži-Minić

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Katarina Hadži-Minić

Katarina Hadži-Minić
Rođena sam 1979. godine u Beogradu i diplomirani sam istoričar umetnosti. Od kada se sećam, čvrsto verujem da ću da upoznam svet i kada god mogu, tražim načine da to i ostvarim. Za nas, istoričare umetnosti, važi ustaljeno verovanje da su nas na fakultetu naučili šta je „lepo“. Ono što je izvesno, jeste da znamo gde treba otići i šta vredi posetiti. Jedno je kada najveće svetske znamenitosti proučavate iz knjiga, a potpuno suprotna stvar kada imate priliku da ih vidite uživo, sopstvenim očima. Zbog toga putujem, prenosim utiske, prepričavam…U poslednje vreme sve češće i pišem. Ne želim i ne dozvoljavam sebi da, sve viđeno, zaboravim. Nastaviću kada god budem mogla jer to je, zaista, jedino što u životu istinski želim.