Ne znam zašto me
Podsećaš na planinski
Kovrdžavi stričak?
Verovatno jer živiš
Daleko od ljudskog vida.
Zažulja me sećanje o tebi
Kao u cipeli kamičak,
A ne mogu da te vidim
Od našeg zida
Koji smo zajedno izidali.
Ne znam zašto me podsećaš
Na napuštenu školjku puža
Kad osetim sjaj krhotina
Pod stopalom kako puca?
Verovatno,
Jer smo se često skidali
Sami i goli.
Sada me bodeš u snu
Uporno, kao trnje sa ruža
I ta mi bol svaki tren
Ko gost na vrata kuca,
A nemam više vrata.
Ne razumem zašto me podsećaš
Na lastu što stalno beži jugu
Sa malim suncem u kljunu
I mojim srcem što voli?
Možda zato što tugu
Samo usamljnost shvata.
Možda ona savršenstvu teži
Jer zna da je ljubav
Slična trunu u oku,
Koja sa suzom isčezava
Pa boli.
