18. Decembra 2018. | 23:12
Početna / Magazin / U Rtanjsko selo Vrmdža dolaze i stranci. Starosedeoci im pomažu, a sistem novčane naplate ne postoji

U Rtanjsko selo Vrmdža dolaze i stranci. Starosedeoci im pomažu, a sistem novčane naplate ne postoji

Selo Vrmdža je najsvetliji primer eko – sela u Srbiji!
Srpskim selima poslednjih godina opada natalitet i preti im gašenje. Međutim, u selu Vrmdži ljudi iz različitih delova zemlje raspakuju svoje kofere. Naročito stranci. Ovo Rtanjsko selo prava je oaza sve koji se odluče da se u njega preselo. Saznajte i zašto!
selo vrmdža
Selo Vrmdža u podnožju planine Rtanj u poslednjih nekoliko godina dobilo je preko 32 nova domaćinstva. Mladi, mahom visokoobrazovani, stranci i oni koji nemaju rodbinskih ili drugih veza s ovim krajem, dolaze iz različitih krajeva sveta i nastanjuju se u selu neobičnog imena, u eko-selu u kome se razvija društveno odgovorno preduzetništvo i veliki potencijal za model razvoja zdravog života Srbije.
Selo Vrmdža postalo je primer ruralnog razvoja i ekonomskog osnaživanja srpskih sela. Nalazi se u opštini Sokobanja, u Zaječarskom okrugu, na jugoistoku Srbije, u netaknutoj prirodi i prizorima rtanjskih vrhova.

Ovo naselje pominje se prvi put još u trećem veku kao rimsko utvrđenje koje je služilo za odbranu carskog druma, da bi se kroz vekove dograđivalo u svrhe odbrane, a u 14. veku postalo i utvrđeno stanište bogatih vizantijskih vlastelina. Smenjivale su se vlasti, stanovništvo i pohodi, od bajkovitih utvrđenja je danas malo šta fizički ostalo, ali ostala su brojna predanja i svest o živopisnoj prošlosti koja se u pričama stalno dalje razvija i nadograđuje, u kojima leži i potencijal savremenog turizma ovog magičnog mesta.
Vrmdža nosi brojna imena: “Čuvar carskog druma”, “Selo potoka i vodenica”, “Selo Latino-grada”, “Selo na tri brda i dve doline”, “Selo izvora i potoka”… dok je zvanično i neobično ime Vrmdža poteklo od reči vrm koja je označavala mesto sa mnogo izvora, reka i potoka.
Ne čudi da Vrmdža krije i malo jezero u ataru sela, a dve vrmaške doline, Pakleš i Dupleš, ispresecane su rečnim tokovima i potocima iz kojih se meštani napijaju čiste izvorske vode. Selo ima tri vodovodne mreže, direktno iz planinskih izvora, uličnu rasvetu, telefonske priključke, a novi meštani donose i nove tehnologije.

Ništa manje fascinantna nije ni arhitektura ovog kraja. Biseri dolina i obronaka brda jesu tradicionalne kuće, čatmare i ambari, dok potoci i rečice neguju još po koju vodenicu. Eko-gradnja jedan je od velikih potencijala lokaliteta i novi meštani se mahom odlučuju za ovakav, zdraviji i jeftiniji način gradnje, koji je ujedno i zahtevniji u smislu ličnog angažmana, ali i iskustva i osećaja pripadnosti. Vrmdža krije i malo jezero u ataru sela. Eko-selo je oblik naselja u kome stanovnici žele da žive u skladu s prirodom i da stvore samoodrživu zajednicu.
Selo Vrmdža predstavlja jedan od najsvetlijih primera eko-sela trenutno u Srbiji. Razuđenost sela, veliki vodni resursi i bogatstvo prirodnih livada čine i idealnu postavku za proizvodnju zdrave hrane i razvoj ruralnog, aktivnog i eko-turizma.

Među prvima koji su “sa strane” došli u Vrmdžu jeste i Lučo de Marki iz Venecije, sa svojom suprugom Biljanom, koji je Vrmdžu izabrao zbog krajolika, iako je na putu do nje izbrojao čak 2.453 rupe. Tu je i Pol Šaper, mladi Amerikanac koji je kompozitor pank opera, pa se iz njegove čatmare prelamaju zvuci soula i džeza, a dolaze i mnogi parovi iz gradova koji ne žele da svoju decu sreću samo uveče, izmoreni i umorni od posla, već žele da se zajedno razvijaju u okruženju koje to u potpunosti omogućava.
U selu Vrmdža trenutno je gotovo nemoguće kupiti hranu, jer princip prodaje za novac praktično ne funkcioniše. Umesto takvih naplata, meštani međusobno dele višak onoga što proizvedu, i time jačaju i duh zajedništva. Suživot novih i starih meštana posebna je vrednost ovog mesta. Dok se novi žitelji brzo prilagođavaju, uče jezik, seoske poslove, pa i peku rakiju, stari su počeli da sređuju svoje kuće i pozivaju turiste da se odmore uz vrmdžaški sir, kozje i ovčje mleko, rtanjsko jagnje i jare, domaće sokove, šljivovicu i rtanjski čaj.
Meštani jedni drugima pomažu – tako starosedeoci pomažu novima u obradi zemlje, dok pridošli otvaraju vidike starosedelaca o načinima organske proizvodnje i bez upotrebe hemijskih sredstava. Dele i svoja iskustva, a u ovako raznolikoj zajednici u kojoj se čuju mnogi jezici, ona su bogata i veoma raznovrsna.
Obnovljeni su i putevi, a meštani su i sami ulagali u uličnu rasvetu, posao u kome je dobrovoljno učestvovao veliki broj meštana, pa čak i onih iz drugih krajeva sela.
Priručnik “Eko-selo” – model za ruralni razvoj i ekonomsko osnaživanje sela na primeru sela Vmrdža, Sokobanja, možete preuzeti na njihovom  sajtu.
Prilagođeno sa: Citymagazine.rs

Izvor: opanak.net

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.