Još noćas te puštam
u srce ranjeno od nemira.
Dajem ti poslednju priliku
da rečima ispišeš svoje kajanje
u gluvoj tami ove sobe.
Svejedno, to ti neće pomoći.
Ne opraštam tako lako
nekome koga beskrajno volim.
Uzalud pokušavaš
prstima od paučine
dodirnuti moje naborano čelo
od bola.
Više je uzdaha nego reči.
Više je nemira u vazduhu, no kajanja.
To što mi govoriš
već sam odavno znala.
Oprosti, sve ovo mi veoma teško pada.
Prosuše se suze poput bisera,
proli se strah kao mastilo.
Nemam više ništa,
ni sa tobom, ni bez tebe.
Samo šaku gorkog ukusa tvoje prevare.
Gorke pilule praznine.
