15. Jula 2019. | 21:57
Početna / Otvorena vrata / Vaspitanje: Kombinujte toplinu i kontrolu

Vaspitanje: Kombinujte toplinu i kontrolu

Poznato je da je motivacija jedan od najjačih čovekovih pokretača. Međutim, ako je nema, svaki cilj kome težimo može postati nedostižan
porodica

Motivacija nas tera da nešto preduzmemo ili ostavimo. Ona nam pomaže prilikom donošenja svakodnevnih odluka koje svesno ili nesvesno donesemo od trenutka kada otvorimo oči do večernjeg planiranja sutrašnjeg dana.Koliko je motivacija važna, mi odrasli uglavnom primećujemo na svoju štetu, i to onda kada je nama hitno potrebna: hteli bismo da držimo dijetu, da ostavimo pušenje… Deca školskog uzrasta poznaju ovaj osećaj bezvoljnosti. Kako ih motivisati? O toj temi razgovarali smo sa dr. sc Majom Kostić, doktorom defektoloških nauka.

Okružite ih ljubavlju
Takozvano autoritativno vaspitanje istraživači smatraju ključnim za stvaranje samostalne motivacija učenja kod dece. Roditelji koji autoritativno vaspitavaju svoju decu, znaju na pravi način da kombinuju toplinu i kontrolu. Oni postavljaju jasne granice i utvrđuju pravila koja su detetu prihvatljiva i razumljiva. Istovremeno, oni daju znak da će uvek ohrabriti dete kada mu je teško, podstaći ga da nastavi s radom kada ne zna kako, pohvaliti ga kada postigne uspeh, pružiti mu konstruktivnu kritiku i podstaći za dalji razvoj.
Uspostavite prave granice
Deca imaju potrebu za orijentacionim okvirom i strukturom unutar kojih se mogu slobodno razvijati. Zato jasno uređen, podeljen i planiran radni dan, s pouzdanim ritmom i ritualima dovodi do sigurnosti.
U okvirima svojih mogućnosti deca bi trebalo što je moguće ranije da preuzmu odgovornost za svoj život, a da pritom ne pomisle da su ih roditelji ostavili na cedilu. Samostalnost ne znači da dete potpuno prepustimo samo sebi. Pomozite mu koliko je nužno a što je manje moguće. Psiholog Vild savetuje: Postavljajte visoke zahteve ali da budu primereni sposobnostima vašeg deteta; izbegavajte da trajno potcenjujete ili precenjujete njegovu snagu – ističe naša sagovornica.
Naučite decu da veruju u sebe
Školski uspeh nije samo stvar darovitosti već više zavisi od stavova i ubeđenja. Da bi postigla uspeh, deca prvo moraju verovati u njega. Moraju sebe doživeti kao nekog ko je u stanju da savlada postavljene ili samostalno izabrane zadatke. Podstičite svoje dete i pomozite mu da otkrije ili proširi svoje sposobnosti. Zato ističite i hvalite njegove uspehe. Dajte mu potrebne informacije i objasnite mu napredak u učenju tako da mu postane jasno koja je nova saznanja i veštine steklo. I ono što je posebno važno naglasiti: svoje dete procenjujte na osnovu njegovih mogućnosti, a ne mogućnosti druge dece.
Emocionalna inteligencija
Sposobnost izlaženja nakraj s negativnim osećanjima nema značajnu ulogu samo u učenju već predstavlja pretpostavku za uspešno snalaženjue u životu. Tek kada nauče da savladaju bes, frustraciju i strah, deca postaju srećne, jake i motivisane ličnosti. Zato na vreme jačajte EQ svoje dece, tj. koeficijent njihove emocionalne inteligencije. Kako?
Otvoreno izražavajte svoja osećanja. Razvijajte u sebi svest o onome što pokreće vaše dete. Posmatrajte njegove gestove, mimiku i način govora. Smireno ga pitajte kada niste sigurni kako se snalazi u datoj situaciji i šta pritom oseća. Pomozite mu da svoja osećanja izrazi rečima.
Reagujte odmereno. Izrazom lica i blagonaklonim pokretom glave pokažite mu da ga razumete. Kada primetite da vaše dete nije doraslo situaciji i da će ga preplaviti bes ili očajanje, morate mu pomoći.
Utičite na njegova osećanja tako što ćete mu pažnju skrenuti na nešto drugo; umirite ga, ohrabrite, uzmite za ruku. O kriznoj situaciji razgovarajte tek kada ga prođe bes.
Oslabite negativna osećanja. Naučite dete da gospodari svojim osećanjima: objasnite mu da je ono u stanju da samo upravlja svojim emocijama i da ih menja. Pokušajte, na primer, rečenicom: To ipak nije toliko loše…
Želja za saznanjem i nagon za istraživanjem
Onaj ko uči sa zanimanjem, uči trajnije i intenzivnije, jer stvarno želi da razume gradivo. Istraživanja pokazuju da se deca koja rastu u stimulativnom okruženju i imaju više socijalnih kontakata, manje plaše neuspeha i ubeđena su da probleme mogu sama da reše. Podstičite interesovanja svog deteta i onda kada nešto nema nikakve veze sa školskim gradivom.
Pomozite mu da istraje
Za uspeh, pored inteligencije i talenta, potrebna je i istrajnost. Da bi se kod dece uspostavila sposobnost i potreba za učenjem, neophodno je da im roditelji ne zadovolje baš svaku želju, već da im ponekad kažu i „ne“. Upravo roditelji mogu naučiti decu da je ono što je teško istovremeno i vredno, i mogu ih ohrabriti da ostanu uporni kada naiđu na teškoće.
Opuštanje i kretanje
Samo onaj ko je u stanju da se opusti, može se osloboditi pritiska koji stvara škola. Naučite dete da se konstruktivno odnosi prema stresu. Sport je veoma dobar za relaksaciju sve dok se trening ne izrodi u stres već ostane samo sredstvo uživanja. Decu ne treba stalno nečim „zabavljati“. Ona treba da imaju vreme kada neće ništa raditi.
Nagrada i kritika
Važno je poznavati svoje dete. Ne treba da dobija pohvalu za svaku sitnicu koju uradi, već samo onda kada uloži napor i postigne nešto posebno. Dete treba da stekne svest o tome šta je dobar, šta prosečan a šta loš rezultat i koliko napor treba da uloži. Kada hoćemo da pohvalimo dobru ocenu, bolje je da ne ističemo rezultat već put do njega. Kada se dete kritikuje, na primer zbog loše ocene, onda treba tragati za uzrocima: „Mislim da si isuviše kasno počeo da se spremaš za pismeni zadatak. Da li sam u pravu?“. Objasnite detetu da razlog lošeg uspeha nije nedostatak sposobnosti već njegovo manje zalaganje. Tako možete više uticati na njega.

Izvor: kurir.rs
Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.