26. Avgusta 2019. | 03:19
Početna / Mesečina / Vičući pevam

Vičući pevam

Maštu mi budi lepote boja
jer te su boje tvoje oči,
sudbina naša čudnog je kroja-
među nama kontrast često kroči.

Ti plešeš uz note vetra
i ritam Mesečeve svetlosti.
Tako srećna, svoja, vedra!
A ja tmuran, uvek bez smelosti.

Gutam strah, flašu držim za gušu,
nisam navikao na brižnog sebe;
Uz tebe se ne gubim, duh ne oseća sušu
i vreme prestaje da mi mladost grebe.

Vičući pevam!
Uvek bez radosti…
Sa osmehom u osmeh gledam,
verujem u sreću, život i ostale gadosti.

Ipak, znaj:

Kad’ su sjene i mrak gospodari ulice,
a umor me za kapke vuče,
pomisao na tebe kroz kožu zariva iglice
i srce odjednom radosno tuče.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Igor Cijan

Igor Cijan
Jedan od osnivača i urednika portala Beogradska Nedelja. Studira predmet novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka, iako ne voli novinarstvo. Posvećen sportu, ali ne voli da trči za autobusima. Ne čita poeziju, ali je piše. Ne razume kontradiktorne osobe.