Kao Dostojevski, tražio si sreću
Ni u kocki srećan nisi bio dragi
A ja kad bih mogla živeti za tebe
Ponela bih brige, da te zovu „Blagi“.
Bila bih ti Ana, noćima pisala
Sve lirsku uzlete, fine metafore
Gledala bez bola, kako mirno spavaš
Ne bih snove snila, budila bih zore.
O da mi je jednom, tvoj „golupčik“ biti
Sletela bih pesmom na to toplo rame
Gugutom bih brala probuđeni stih
Na krilu nosila treptaje zvezdane.
Nikad nisam bila tvoja „prva“ dama
Ja samo prebiram tvoje divne pesme
Čekam da mi šapneš: „Zagrli me i ćuti“
Da bih kao Ana, dosanjala sne.
