Neko je od mene okrenuo glavu.
Zadrhtalo srce ko u lastavice.
Zasuzilo oko, uželelo lice.
A on slep za ljubav poželeo slavu.
Na svetlosti bine, ah, koja galama.
Aplauzi i smeh odjekuju kroz noć.
Muzika i igra preskočile ponoć.
Evo hladnog jutra, a ja sam još sama.
Pokidane niti ko može da veže.
Za ranjenu ljubav samo ja ću znati.
Rane od ranije lakše su no sveže.
Jutro već se budi, po putu je rosa.
Puteljkom ka nigde niko me ne prati.
Ostavljajuć mladost ode seda kosa
