Tiho, tiho, da ne probudim cvet
Ili još tiše, da leptir ne promeni let
Ka usnama tvojim pogled postaje let
U njima, skriven daljinom, moj je svet.
Krvotok bruji, damare odaje srce
Usna te zove, da usni odgovor da
Baršunom čežnje šapuće letnje sunce
Smaragdno zeleno, ogrnula tišina.
Sanjam tebe, slavuju moga proleća
Pesma je tvoja eho severnih strana
Bela je breza mera vremena i međa.
A sama bez tebe, svoja i ničija
Treperim kao mladog drveta grana
Dok mi sa lica nestaje radosnog sjaja.
