19. Novembra 2019. | 06:52
Početna / Otvorena vrata / Zanimljiva pedagogija: Digitalno (elektronsko) nasilje i uloga roditelja

Zanimljiva pedagogija: Digitalno (elektronsko) nasilje i uloga roditelja

Foto: Dragana Stojković
Foto: Dragana Stojković

 

 

Dugo sam razmišljala o temi za ovaj članak. Želela sam da tema bude zanimljiva i aktuelna i da bude od pomoći svim roditeljima. Za pomoć sam se obratila svom profesoru koji mi je predložio da pišem o digitalnom nasilju. Dugo sam razmišljala o tome koliko je to zastupljeno i koliko dece trpi ovaj vid nasilja. A onda sam pogledala oko sebe i shvatila da svi mogu biti žrtva te vrste nasilja. Proverila sam i koliko su roditelji u mom okruženju upoznati sa ovom temom i shvatila sam da zapravo malo znaju o tome, a većina njih nije imala čak ni odgovor kako bi oni pomogli svom detetu ukoliko trpi nasilje.

 

Savremena tehnologija ima mnogobrojne prednosti. Pruža dosta mogućnosti za učenje, rad i lični razvoj. Ali moramo kritički posmatrati stvari. To znači da upravo savremena tehnologija kao i lak pristup njoj pruža i dosta mogućnosti da socijalnu okrutnost.

Digitalnim nasiljem se smatra povređivanje osobe koje se vrši pomoću elektronskih uređaja. Prema definiciji digitalno nasilje nije ukoliko ne postoji razlika u moći između osoba ili ukoliko su agresivni postupci jednokratni. Neke od vrsta ovog nasilja su: slanje pretećih poruka, slanje poruka koje sadrže uvrede, lažno predstavljanje i dr.

Postavlja se pitanje kako roditelji da reaguju u ovakvim situacijama?

Ono što su istraživanja pokazala je da veliki procenat roditelja ima pristup savremenim tehnologijama ali i da se deca bolje snalaze u rukovanju tehnologijama.

Prema istim istraživanjima, većina roditelja je svesna rizika ali isto tako veruju da su deca u većoj opasnosti na ulici, kao i da veruju svojoj deci da su dovoljno oprezna.

Takođe, manji je broj dece koji je rekao roditeljima da trpi neki vid digitalnog nasilja nego broj dece koja su to prećutala. Potrebno je da se deca ohrabruju da pričaju o nasilju kao i da prepoznaju nasilje i da to podele sa roditeljima.

Pre pojave nasilja, postoje i preventivne mere koje roditelj može preduzeti. Roditelji mogu naučiti dete kako se bezbedno koristi savremena tehnologija, da preuzmu odgovornost za svoje postupke, čak se smatra da i pozitivna uključenost roditelja smanjuje procenat nasilja među decom.

Roditeljske mere ne treba biti restriktivne! Zabrana korišćenja interneta nije dobra mera zaštite vašeg deteta.

Većina mera koje preduzimaju roditelji u ovakvim situacijama su vaspitne. Po mom mišljenju, te mere moraju biti i edukativne. Zato je neophodno da se govori o sigurnom korišćenju savremene tehnologije, obučavanje roditelja kojima je to potrebno i drugo.

I ono što je nažalost „zabranjena“ tema u našoj zemlji je stručna pomoć. Mnogi roditelji se ustručavaju da traže pomoć nastavnika, pedagoga, psihologa… Stručni saradnici su tu da vam pomognu, daju savete ili ideje kako da postupite, daju vam informacije koje su vam potrebne da bi prevazišli određen problem. Neohodno je da imamo potrebna znanja kako bi pomogli detetu. A kako niko na svetu ne zna sve, ne vidim zašto bi bilo pogrešno potražiti pomoć ili dodatne informacije. Ali o saradnji u nekom drugom tekstu.

 

Literatura:

http://www.unicef.org/serbia/Digitalno_nasilje-Izvestaj_2013.pdf

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Dragana Stojković

Dragana Stojković
Smatram da osobu najbolje poznaju njeni prijatelji, sve njene mane i vrline. Moji prijatelji za mene kažu da sam otvorena, komunikativna, nasmejana i vesela, uvek spremna da probam nove stvari, uporna i da se ne plašim neuspeha, tvrdoglava i da posedujem jak osećaj za pravdu. Studiram pedagogiju, pa smatram da su deca naše najveće blago, i da treba da usporimo i više pažnje posvetimo našim mališanima.