20. Septembra 2019. | 18:38
Početna / Magazin / Žarko Ilić: Zdrava hrana

Žarko Ilić: Zdrava hrana

 

Da li postoji pravilna ishrana i postoji li univerzalni recept? Ja mislim da je, kako i u svemu individualnost na prvom mestu, svako treba da sluša sopstveno telo i njegovu energiju.

Svi govore o zdravoj hrani, pa zar hrana nije zdrava?

Mi svakako ne jedemo otrovnu hranu!

Oko jednog se možemo složiti a to je, da je zdrava hrana svaka hrana koja hrani čoveka a nezdrava ona koja ga čini bolesnim. Šta hrani ljude na raznim krajevima sveta nešto je o čemu možemo naširoko diskutovati. Upravo sam se vratio iz Kambodže, tamo su poslastice crvi i bubašvabe. Ne verijem da bi bilo ko od vas rekao da bi se hranio baš time. Tu su i pacovi kao delikates u Africi, kao i zmije i neke čudne biljke koje sam video da ljudi jedu po Aziji.

Prema tome opet se vraćamo na individualnost, na to, da svako telo ima svoje potrebe, tajna je samo kako ih prepoznati. Ja mislim jednostavo, radite na svom duhu a on će onda voditi telo.

Sada je pomodarstvo biti deo neke grupe koja propagira razne tablice nutricionističih kalorija o pravilu kombinovanja hrane, ili zastupanje teorija o nejedenju određene hrane ili insistiranju na konzumaciji druge a sve to pod sloganom zdravlje zavisi od zdrave hrane.

Moje mišljenje je da je nezdravija ta histerija u kojoj ljudi žive opterećujući se šta je zdravo za pojesti a šta ne, koji odnosi, šta je moderno jesti… od prepuštenosti da naš duh vodi telo kao i milione godina do sada.

Ovde se obraćam ljudima zdravog razuma koji razumeju da ovo što sam rekao ne znači da ukoliko rade na duhovnom mogu sebi da dozvole da jedu „brzu“ hranu sumnjivog kvaliteta, kao i da ukoliko ste pogani u mislima i delima ne možete to ispravi ishranom organskom hranom!

Ključ je u ravnoteži uma i tela. Kada su vam dela uma ispravna, čiste misli i zdrave emocije – balans i umerenost u hrani može biti dodatno blagotvoran na vaše zdravlje, u skladu sa vašim umom. U tom slučaju možete dozvoliti sebi slušanje sopstvenog tela i njegovih potreba u određenom trenutku.

Treba obratiti pažnju i na ostale detalje. Ukoliko spremate hranu s ljubavlju kao nešto što vas isceljuje ona zaista može biti lekovita. Nije dovoljno, samo zato što je to trend, da se prema hrani ophodite samo kao prema nekoj zdravoj rutini gde vam neko drugi sprema „zdravu“ hranu, dok ste vi daleko od svoje duhovnosti zarobljeni u materijalnim igrama ega. Ako konzumirate hranu svađajući se, misleći o ružnim stvarima, buljeći u mobilni telefon ili neki grozni sadržaj na televiziji, nije isto kao kada u miru i spokoju ispunjenom ljubavlju i lepim mislima jedete zdravi obrok.

U kacelariju mi je ušla jedna gospođa, koja je došla po preporuci svoje ćerke. S vrata se pravdala kako njoj ništa ne fali, kako je ona dobro i da u potpunosti vodi svoj život po pravilima sličnim koje i ja propagiram. Vrlo brzo sam video potpuno drugačiju stranu priče.

Lagano vodeći naizgled neobavezan razgovor navodio sam ženu da se opusti i priča o svom životu. Njena priča bila je i više nego sumanuta a sve pod parolom – zdrav život. Navešću samo neke od detalja kojih se sećam.

Gospođa je čula da je zdravo maslinovo ulje pa ga je pila u litrama u svim mogućim oblicima, pritom od najnekvalitetnijeg proizvođača pod izgovorom cene. Previše i „dobrih“ masti je loše a ne umerenost je greh i u Bibliji. Pročitala je negde da je kravlje mleko nezdravo pa je kupovala na rasprodaji bademovo mleko koje je puno belog šećera. Taj detalj nije znala jer internet stranica na kojoj se obrazuje nije dala tu bitnu stavku. Kupovala je industriske borovnice opet na rasprodaji pa joj je izmakla informacija da borovnice sa belom unutrašnjošću nisu lekovite kao divlje koje imaju ljubičastu sadržinu. Jurila je egzotično voće po prodavnicana jer je videla na nekom blogu da je domaće nedovoljno dobro. Tu je bilo i ispijanje živih prepeličijih jaja, kupusovog rasola, sirćeta od posebnih jabuka, meda sa Altaja koji je specijalno za nju pravljem itd. Njen kompletan dan sastojao se šta će „zdravo“ pojesti, u kom obliku i kombinaciji. Svaki obrok se sastojao od milion „zdravih“ namirnica. Bilo je tu bezbrom obroka, rituala i pravila. Najstrašnije od svega bila je opsednutost hranom i hranjenjem, bez adekvatnih informacija koje nju zapravo nisu ni interesovale.

Kada sam dublje zakopao po njenom životu shvatio sam da gospođa pre svega ima patološki strah od smrti jer godinama živi sama u bračnoj zajednici koja je bila veoma patogena.

Svoj život je vodila tako da su njene misli, emocije i dela u bračnom životu bili veoma loši da ne kažem otrovni pa je podsvesno valjda želela da to nadomesti zatrpavanjem lekovitom hranom. Nedostatak jedne stvari obično popunjavamo prvom koja nam je dostupna, bez obzira da li je patološka.

Svoje ne angažovanje na bračnom životu kompenzovala je opsesijom o brizi za sopstveno zdravlje. Toliko je bila sumanuta u tome da joj je dan bio programiran u minut kada će šta raditi vezano za sopstveno zdravlje.

Kada sam joj rekao ovu istinu, pogledala me je pogledom deteta koje je uradilo porešno domaći zadatak a onda mi rekla kako mora da ide da bi stigla na neku rasprodaju zdrave hrane a ujedno je i vreme za njenu obaveznu maratonsku šetnju.

Ništa nije shvatila ili se jednostavno plašila istine. Ljudi se nekada svesno odlučiju za neki pravac koliko god im okolina i okolnosti govorili suprotno. To je problem tvrdokornosti ega, koji ne voli promene i sigurno vodi u propast na taj način.

Ovde sam naveo jedan drastičan slučaj opsesivne žene, samo da bih vam dočarao suštinu koju sam izneo na početnu. Najbitniji je sklad uma i tela, zdravih misli, emocija, dela a tek onda kao kruna toga zdrava briga o hrani koju jedemo i za koju znamo da je lek. Ključ je u umerenosti i zdravom razumu!

Trebamo prvo da obratimo pažnju na svoje misli, emocije i dela, pa tek onda kakvu smo hranu pojeli!

Na prvom mestu trebamo obratiti pažnju na to kako živimo svoj život u smislu ima li u njemu ljubavi i saosećanja a onda, kao pravi pratilac toga dolazi briga o hrani kao leku. Jedno bez drugog ne ide!

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Žarko Ilić

Žarko Ilić
Ko sam ja? Samo jedna duša koja pokušava da se snađe na svom putu ličnog razvoja. Tražeći svetlost i hodajući ka njemu ja sam našao svoj mir, spokoj, radost i balans sa svime što je u meni i oko mene. Tu spoznaju želim da podelim sa svima.