Novak Đoković, jedan od najvećih sportista koji je ikada rođen na ovim prostorima, u poslednje vreme se dosta muči sa samopouzdanjem. Ne ide mu kako je zamislio. Nakon povrede lakta i prinudne pauze dosta je eksperimentisao. Prvo Andre Agasi, zatim Radek Štepanek, pa onda Ulises Badio…Od svih njih, u stručnom štabu ostao je samo Argentinac, pa se činilo da je turbulentno vreme za Novakom. Vratila su se neka stara imena, Marijan Vajda i Gephard Fil Frič su došli da pomognu ranjenom lavu. Istina, taj kralj koji nas je nekada navikao na riku, sada se više oglašava cviljenjem. Ali ništa ne može preko noći, toga je svestan Novak, njegov tim… Da li su i njegovi navijači?
Sezona na Australijan openu je počela dobro, na američkoj turneji je usledio pad, Đoković je gubio od slabije plasiranih rivala koji su mu nekada služili za jači trening a sada ga bacali na kolena. Sezona na šljaci je opet donela turbulencije, pobede nad balkanskim rivalima u Monaku (Lajović, Ćorić), pa poraz protiv Kližana u Barseloni i onda konačno trijumf protiv Nišikorija. Naizgled pobeda vredna pažnje, ali i japanski teniser takođe oporavlja se od neugodne povrede ručnog zgloba. Iako i dalje dobro plasiran, nije to baš ni isti Nišikori, ali nije ni Novak. A onda se desio Kajl Edmund.
Po sopstvenim rečima, Novaka niko ne tera da se bavi ovim sportom. Nema ni potrebe, ipak je on osvajač 12 grend slem titula i zaradio je dovoljno novca u životu. Pa zbog čega i dalje prebacuje žutu lopticu preko mreže? I dalje ima želju, žar i motiv koji je potreban da bi se bavio ovim sportom na najvišem nivou. Kada je dobro išlo i kada je angažovan Boris Beker, mnogi su bili skeptični i nisu verovali u tu saradnju, ali je sa nemačkim trenerom u timu Nole osvojio polovinu najvrednijih eksponata koje ima u svojoj riznici. I sada mnogi sumnjaju u njegove izbore, ali deluje da je on završio sa isprobavanjem, vratio je stare snage, ima elan koji se mogao videti na mnogim njegovim mečevima kada je vikao, urlikao i nervirao se, što su ohrabrujući znaci za nekog kog su „otpisali“ oni koji smatraju da u njemu želje za tenisom više nema.
„Na Rolan Garosu, Novak Đoković nije bilo ko. Pobednik iz 2016. godine i trostruki finalista (2012, 2014. i 2015.) ima respektabilan odnos pobeda (59) i poraza (12). Na stranu Rafael Nadal, on je najkonstantniji igrač u Parizu u poslednjih 10 sezona. Prošle godine Novak je stigao do polufinala, a ako bismo morali da damo prognozu gde će zablistati to bi bio baš ovaj turnir, iako je on zamolio za strpljenje. Đoković je statistički najbolji igrač u poslednjih 10 godina na ovom turniru posle Rafaela Nadala. Novak je jedini, od aktivnih igrača, koji može da izazove „njegovo kraljevsko visočanstvo“ Nadala na šljaci. Ko je pobedio Španca sedam puta na podlozi na kojoj je on najbolji? Đoković. Ko je jedini igrač koji je dominirao nad Nadalom četiri puta u finalima na mastersu na crvenoj podlozi? Đoković. Ko je jedini aktivni igrač koji je pobedio Nadala na Rolan Garosu? Đoković. Uvek Đoković. Ove činjenice su same dovoljne za optimizam. Onaj ko uspe da uzdrma Nadala na šljaci, taj može sve!“
(Predrag Tihi)
Izvor: blic.rs
