19. Novembra 2019. | 10:51
Početna / Otvorena vrata / Zašto sam svom detetu za Novu godinu poklonio praznu kutiju

Zašto sam svom detetu za Novu godinu poklonio praznu kutiju

Majkel Ungar je doktor nauka, koji stoji iza brojnih naslova knjiga o roditeljstvu, deci i pobuni protiv psihologije masa. Nedavno je na poznatom portalu  Psychology today objavio zašto je jedne Nove godine svom malom sinu poklonio – praznu kutiju.

Kaže da kada je njegov sin imao tri godine on mu je kupovao toliko poklona da nisu mogli da stanu ispod jelke. Ujedno je osećao pritisak da je u obavezi da mu kupuje i kupuje. Takođe je znao da će hrpa poklona biti prvo što će ugledati kada dečakovi baka i deda dođu.

Prethodne Nove godine bio je u nedoumici i odlučio je da se suprotstavi napadu materijalizma, popusta i preterane kupovine stvari koje će biti zanimljive tri nedelje. Lutajući po šoping molu, i tražeći poklone u samom uglu ugledao je, jedva primetan, savršen poklon za svog dečaka. Reč je o ogromnoj beloj kutiji od frižidera.

Kutiju je vezao za krov auta i dovezao kući. Umotao ju je u novinski papir i stavio veliku crvenu mašnu na njega. Kupio je komplet markera koji se skidaju vodom i stavio ga pod jelku koja je bila veličine umotane kutije.

Istakao je da nema ništa protiv poklona ali da je smatrao da je njegovom sinu bio potreban razvitak, mentalni, fizički i razvitak motorike i kreativnosti. Trebao mu je poklon koji će ga učiniti aktivnim i orijentisanim ka kreirativnosti i rešavanju problema.

„Što sam više razmišljao o tome šta će moj sin zapravo vrednovati, manje sam želeo da mu uzmem najnoviji hit Crnog petka“, rekao je on. Njegov sin je bio zaprepašćen džinovskim poklonom i radosno je pojurio ka istom.

Kutija je prošla mnogo inkarnacija, navodi Majkel. Prvo je bila kuća sa isečenim vratima, u koju je puzeći mogao da se uvuče. Zatim je iznutra ispunjena novim crtežima i postala je svemirski brod. Kasnije je postala krov utvrđenja pod kojim je spavao. Na kraju, kada se kućica raspala, dečak je napravio tobogan sa kauča.

Kutija je završila u kanti ali je Majkel naučio svog sina važnu životnu lekciju. Danas priča da je ponosan jer je sinu pokazao da nije sve u novcu, da u svemu postoji prostor za kreativnost i da je važno da bude socijalan i svestran.

U današnjem svetu sve se vrti oko velikih proizvođača i oglašivača. Sve je koncipirano tako da vam izvuče svaki dinar iz džepa. U toj priči niko ne misli šta deci zaista treba. Odnosno da im trebaju neke osnovne stvari koje trebaju svakom biću kao što su saosećajnost, samostalnost i fizička aktivnost. Dete treba da živi u svom zamku, ne u zamku koji je neko drugi odredio za njega.

Isto bi bilo da deci kupujemo slike umesto da im damo bojice da crtaju. Brigu o deci smo usmerili na psihologiju, prava i organizacije toliko da smo zaboravili samu decu. Kako je Majkel naveo poklone prave kao za ’bebe Ajnštajne’.

Vratimo se na kutiju i pustimo decu da samostalno kreiraju okruženje u kojem žele da provode vreme. Nadajmo se da će isto učiniti i sa pravim svetom jednoga dana. Stvoriti sebi bolje mesto za život.

 

Izvor: http://bizlife.rs

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.