U malom selu, tamo iza bespuća,
Gde majke još uvek decu metlama biju
U malom selu od tridesetak kuća,
mladi pop dobi svoju parohiju.
Mladi teolog, sa vedrinom u bradi
Došao je da održava religioznost
Krštene, venčane i upokojene da kadi
i da pričešćuje, kada je post.
Ali popićeva karijera nije počela slavno
sve je manje dece koju majke metlama viju
venčanja nije bilo odavno
jedino se za pokojnicima ponekad suze liju.
Drugari sa bogoslovije će me zavitlavati,
reče mladi pop svome ocu na ivici plača,
ovde će mi samo crkavicu davati
pa zar da živim od sečenja slavskih kolača?
Godine su prolazile, tezgi gotovo da bilo nije,
Ne pamti kada je umrla neka baka
Počeo je od jada krišom i da pije
I nostalgijom za rečima:
„Neka mu je crna zemlja laka“
Jednom tako pijan poče od radosti da ripa,
sa zdravim razumom se opraštao mladi pop,
došao je na genijalnu ideju,
mišomor u svetu vodicu da sipa,
sanjao je grešan masovni ukop.
I sada u malom selu, tamo iza bespuća,
majka jedino dete u selu metlom bije
U tom malom selu, od tridesetak kuća,
siromašni pop bolne suze lije. Željko Žele Jovanović
