Šta rade ovi?
Preleću.
Gde?
Ne znam.
Da ih pitamo?
Ne znaju ni oni.
*
Neki moji prijatelji postali su
Konačno savršeni
Uspevaju da ostanu poltroni bivšem
A istovremno postanu poltroni i sadašnjem
Zbog toga su srećni
Njihovo savršenstvo je sve vidljivije
I oni ga, kao trudnica stomak,
Sa ponosom ističu
Još malo pa će, kada se budu delile diplome takvima,
I oni biti u svečanoj Sali, na ulazu,
Savršeno blago savijeni u struku,
Savršeno nasmešeni
I lepi, kao što ih bog dao
**
Na stolu punjene ptice
U prašnjavim teglama
Pijane zmije
Ovde sam se prvi put
Zaljubio
U profesorku biologije
***
Živeli smo u vremenu kada
Je sve izgledalo kao da će
Trajati večno
Onda smo ušli u zonu sumraka
Kada je sve izgledalo kao
Da će nestati u sutrašnjem danu
Sada smo u vremenu
Koje samo izgleda
