Probuđen sam, a kao da sam čitav život snio,
kod očiju slep bio.
♠
Ustao sam, lice umio,
shvatio da nisam video njen pogled mio.
♣
Živim li ja za to da je ne gledam,
da budem bez nje dok dušu Bogu ne predam?
♦
Šta to radiš, o glavo luda,
smrzla ti pamet od ovog studa!
♠
Sagoreli obrazi od ljudskog stida,
dok telo u svojoj želji rida!
♣
Šta to činiš, o bezumni čoveče,
ideš u krevet bez nje svako veče!
♦
Budiš se bez nje svako jutro,
odbacuješ stazu sreće koju si najzad utro!
♠
Da te svaki sekund svakog dana
budi ko solju razjedena rana!
♣
Probuđen se probudi, na zemlji su, ipak, samo ljudi!
Nisi ti taj koji odlučuje, a ponajmanje, sudi.
♥
Sudbina te, potput goluba, ka njoj vodi,
otvori oči, rakrili se u slobodi!
