Sedeo sam na sveže oformljenom panju i stotinama puta ti izgovarao „Volim te“
kao da pre toga nikada nisam i kao da posle toga nikada neću…
Tražio sam svoju sreću.
♠
Sada slušam traktor kako zaorava prvu brazdu, letimično pogled šara…
sve već viđeno…
kucam sebi ovu pesmu da je ne bih zaboravio, da bi je drugi pročitali…
da bi poletela nošena današnjim povetarcem koji najavljuje proleće.
Ipak se okreće.
♥
Puteljak koji vrluda, šetnja se privodi kraju kao i ova pesma…
puteljak produžava,
vreme je da se vratim svojim stopama,
u svojoj koži i sa njenim dodirima koje ne spraše tuđi…
Budućnost dolazi…
kojim li putevima ona gazi?
