Ponovo i uvek Berlin
Kaput oblači moja ranjivost
Da te dodirne poželi
Čitam tvoje pismo
Prve kao poslednje reči
Levom rukom ispisane
Poneki stih se iskrade
Očno dno muti slike
Postajem jezero u kojem
se ogleda tvoj strah
Srušio si stare zidove
Podižući glas
Pogledaj ka nebu
Dolaze ptice
U Lenjingradskoj sneg
Neke se bivše ljubavi jave
Zakovala tuga oči
Tišina sluti na zlo
Otvarajući kapije od žada
Jutro starije od noći
Te odvodi
Ne želim obećanje
Za reči se inje hvata
Pogledaj ka nebu
Ptice odlaze
Ne pokazuj put slobodi
Izgubićemo se
