Kroz smetove koračaš
Vođen snagom
Koja se rađa iz tvoje samoće
U mećavi zavejani glasovi
Predaju se tišinama
Možda sam baš ja noćas
bila tvoja želja
Možda se otvorilo nebo
I pročitalo sve tajne
Poslavši ti san
Odzvanja ponoć
Skrivena u deliću odjeka
Možda se zakotrlja pahulja
I osvetli snežnu noć
Tek sanjiva nada
Da negde postoji zapis o nama
Čeka da te probudi
Matirano nebo zatvara put
Možda sam ti želja samo za usput
Hodaš zaleđenim predelima
Zarobljen u smetovima
Toplina je jedini uzdah
Koji se oteo tišini prizivajući snagu
Da zgrabi poslednji dah
I otme borbi strah
Ta igra je poziv sumnji
Da zapleše među nama
I zavrti još jedan krug
Kovitlac u koji se pretvara vetar
Podiže noć i vodi do svitanja
Koje ti za osvetu nemoć sprema
I ranjenom ti sudi
Ipak u svitanje osnažen krećeš
Zora te snenog za mene budi
http://zoricatijanicpoezijamisli.blogspot.rs/
