20. Avgusta 2019. | 04:49
Početna / Mesečina / Zorica Tijanić: Kada bi ti bio moja inspiracija

Zorica Tijanić: Kada bi ti bio moja inspiracija

Pod uslovom da ne voliš tužne priče…

Kada bi ti bio moja inspiracija
pisala bih svakog dana o tvom osmehu
I taj sjaj u očima
dok me posmatraš
dok te posmatram
obasjao bi nebo iznad Ekvadora
I svi bi se pitali zašto si tako srećan –
a samo bih ja znala odgovore

Na uglu jedne ulice
koju iz nekog razloga mrzim
koju iz mnogo razloga izbegavam
Moglo bi se reći – ne volim
Ipak neka samo bude to da me rastužuje
jer nekoliko izgubljenih godina
je zapamtila ta ista ulica

Taj ugao sa dva kioska i jednom pekarom
u kojoj prodaju prazne kroasane
po ceni onih sa kremom
nije imao mnogo boljih dana
Ali ja ne volim da se ponavljam
jer ne volim tužne priče
a ova naša bi mogla biti jedna od lepših
jer počinje romantično – u proleće
u stvari pod uslovom da uopšte i započne

Tada započinju priče koje traju sva četiri godišnja doba
baš kao i Vivaldijeva četiri godišnja doba
I muzika na vetru koja me obavija
traje samo onoliko koliko traje čarolija
a to znači samo dok držim zatvorene oči

Kada bi ti želeo da budeš moja inspiracija
moj sledeći roman ne bi bio onako tužan
a možda bih prestala da pišem tužne pesme
jer ne bih imala vremena da se sećam
Vreme mi bi prolazilo razmišljajući o tvojoj kosi
i očima koje mi se smeju
pa se onda i moje usne osmehuju
i sve oko nas postaje osunčano
čak i ta nesrećna ulica koju ne znam da mrzim

Kada bi ti bio moja inspiracija
obukla bih najlepšu haljinu
i visoke štikle da ti dosegnem do brade
a oko mene bi vetar uvijao lišće na Kalemegdanu
gde bi se ljubili posle časova poljskog
jer ja toliko želim da odem u Varšavu
i istražim Veronikinu tajnu o izgubljenom prstenu
onom prstenu sa plavim kamenom
koji je njen bivši ljubavnik pronašao
u Berlinu nakon rušenja zida

Srušili bismo sve zidove na ovom svetu osim Kineskog
pred silinom naše eventualne ljubavi
jer ja ne verujem da postoji išta osim slučajnosti
i susreta u kojima se zaljubim
a kojih se moja tamna strana plaši ili bolje reći užasava

Ipak moraš priznati  – lepi su ti pogledi
u koje stane gotovo tri minuta osmeha
i nekoliko nepovezanih rečenica

Kada bi ti bio moja inspiracija
ja bih se zbog tebe pretvorila u najdosadniju domaćicu
i dočekivala te uz osmeh posle ponoći
a ti bi donosio proleće u bilo koje godišnje doba
samo da ispočetka počnemo
neispričano…

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zorica Tijanić

Zorica Tijanić
Književnica i novinarka, urednica e-časopisa za umetnost i kulturu „Zvezdani kolodvor“. Član delegacije škole poezije (Scuola di Poesia – School of Poetry) i poverenik za područje Beograda. Do sada je objavila sedam zbirki poezije (u tri je koautor) i pet romana, priče za decu (prevedene i objavljene u Sloveniji). Piše kolumne, putopise, eseje i književne kritike. Član Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.